SRBIJU BLOKIRAJU NESTALIM SRBIMA! Hrvatski predsednik Milanović hoće da uslovi članstvo Beograda u EU novim pokretanjem dežurnog pitanja

Milanović je tako tokom susreta sa hrvatskim veteranima poručio da će ovaj problem Srbija morati da reši pre nego što dobije ulaznicu za briselsko društvo. Nije propustio ni da pomene još dva pitanja sa dugačke liste zahteva kojom nam Hrvatska već godinama preti - tužbe hrvatskih logoraša protiv naše zemlje, kao i mogućnost da se od Srbije dobije ratna odšteta.

- Znamo da naši susedi znaju i moraju da znaju puno više o nestalima nego što čine i pokazuju - kazao je Milanović.

Propustio je, međutim, da kaže nešto što i u Hrvatskoj vrlo dobro znaju, a na šta je u više navrata ukazivao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić: da na popisu nestalih ima možda i više Srba nego Hrvata!

Naime, prema dostupnim podacima, nepoznata je sudbina 1.468 osoba, kao i mesto ukopa 401, što je ukupno 1.869 nerešenih slučajeva. Hrvati tvrde i da je među nestalima 1.093 hrvatske nacionalnosti (428 hrvatskih branitelja i 665 civila).

Milanović je, izgleda, zaboravio i sve inicijative koje su Srbija i predsednik Vučić pokrenuli poslednjih godina, a kako bi se popravili odnosi dveju zemalja i polažaji Srba i Hrvata, od deklaracije o pomirenju do obnove kuće bana Jelačića u Novom Sadu.

Poslednji istup Milanovića u Zagrebu se posmatra i u senci stalnih sukoba koje ima sa premijerom Andrejom Plenkovićem, ali i približavanja šefa države desnom političkom spektru. Odluku o mogućoj blokadi Srbije na putu ka EU ne donosi šef države, već vlada, pa se tako i tumače najave Milanovića da će Hrvatska zakočiti Srbiju. Plenković to nije najavio, svestan da će odluku o ulasku Srbije ionako doneti vodeće zemlje EU, a ne Hrvati.

Ministarka za EU Jadranka Joksimović kaže, za "Novosti", da smo od početka pristupnog procesa imali faze potezanja različitih bilateralnih pitanja prema Srbiji od strane pojedinih država, između ostalih i Hrvatske, i ukazuje da to nije neka novina:

- Ipak, smatram da je među članicama EU preovladao stav da se bilateralna pitanja i njihovo unošenje u pristupni proces ne smatraju dobrom praksom, i da ona treba da se rešavaju bilateralno. Predsednik Vučić je znatnu energiju i dobru volju uložio i pokazao u pravcu činjenja važnih koraka u ovom smislu, i trebalo bi da je to prepoznato u zvaničnom Zagrebu. Takođe su brojni projekti za unapređenje prava hrvatske zajednice u Srbiji učinjeni inicijativom predsednika Vučića. Istovremeno, bilateralna pitanja nisu jednostrana, već se odnose na sva pitanja od značaja za obe zemlje, i otuda je važan otvoren i redovan bilateralni dijalog, umesto poruka koje se šalju ciljano domaćoj javnosti i dodatno opterećuju ionako složen i zahtevan proces evropskih integracija.

Analitičar Ognjen Karanović, iz Centra za društvenu stabilnost, podseća da je Srbija u proteklih 10 godina na polju regionalne politike radila isključivo na pomirenju između balkanskih naroda, a posebno je ta aktivnost bila usmerena prema zvaničnom Zagrebu:

- Nažalost, pomirljivi tonovi i inicijative Beograda u Zagrebu su naišli na zid. Njihov jedini odgovor na sve to je jedna veoma aktivna politika neprestanih provokacija usmerenih ka Beogradu, a u tome se najviše koriste mehanizmi uslovljavanja našeg članstva u EU.

TAČKE SPORENjA

* Državne granice na Dunavu (Hrvati traže Vukovarsku i Šarengradsku adu)

* Povratak kulturnog blaga

* Zagreb traži pristup vojnim arhivama i preti tužbama logoraša

* Zahtev Hrvata za ratnu odštetu

* Žale se na status hrvatske manjine