“ISTOPLJENA” ZVEZDICA: Koga u svojim zahtevima zastupaju briselske institucije, kada pet njenih članica misli o Kosovu isto što i Srbija

KAMENOM ću te, hlebom ćeš me. Tom obrnutom, dehristijanizovanom logikom povode se u Briselu, pokušavajući da pristrasnom politikom vode neutralni dijalog.

Što važi za mene, ne važi za tebe. Neprestano se stvara klima u kojoj je sasvim normalno insistirati na tome da Kosovo dalje napreduje u popunjavanju liste onih koji su ga priznali, dok se reverzibilni proces smatra bogohuljenjem i svetogrđem.

U Evropskom parlamentu, koji bi trebalo da bude garant demokratskog rada nepovodljivih briselskih institucija, obavezujuća zvezdica nad imenom Kosova se odavno istopila na zubatom političkom suncu. Otkad se tamo, već, ne libe da o Srbiji i Kosovu govore kao o dvema ravnopravnim zemljama.

S druge strane, i iz Brisela i iz Vašingtona od Beograda traže da se suzdrži od bilo kojih poteza koji bi narušili prištinske snove. Pitanje je, uopšte, koga takve briselske institucije zastupaju, kada pet njenih članica o Kosovu misli isto što i Srbija.

Ovih dana se pojavljuju "procene" da bi Grčka mogla da bude prva u nizu evropskih zemalja koja će istupiti iz grupe država koje ne priznaju tzv. Kosovo. Nema, međutim, tako srčanih analiza o tome kako bi, recimo, Češka mogla da bude prva od zemalja koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost u Prištini, a možda bi mogla da promeni mišljenje, jer se sa tim na brzinu izvučenim priznavanjem ne slažu ni predsednik, ni velika većina građana ove zemlje.

Eksperti za međunarodnu politiku Dejvid Filips i Danijel Server kažu da će zid koji je stvoren time što pet zemalja nije priznalo Kosovo uskoro početi da se ruši. Ako se to desi, te cigle će onda početi da padaju po glavama duž unutrašnjih granica mnogih zapadnih demokratija.