INTERVJU - OLEG BONDARENKO: Beograd i Priština bi mogli da traže rešenje u Kazanju

Govorim o više od sto godina mirnog multinacionalnog i multireligijskog života. Zašto predstavnici srpskih i kosovskih vlasti, na primer, ne bi došli u Kazanj koji je jedna od islamskih prestonica u Rusiji i tamo pokušali da reše kosovsko pitanje?

Ovako na poziciju Rusije prema dijalogu Beograda i Prištine gleda ruski politikolog Oleg Bondarenko, jedan od autora tekstova u zborniku "Zapisi Balkanista" u izdanju "Službenog glasnika", koji će biti predstavljen danas u Skupštini grada Beograda.

U knjizi su se našli intervjui, članci, putopisi 15 autora, saradnika portala "Balkanist", čiji je Bondarenko urednik, nastalih u poslednje dve godine, a u kojima se promišljaju svestrani odnosi Srbije i Rusije, aktuelna pitanja na Zapadnom Balkanu, prikazuju portreti Dobrice Ćosića, Radovana Karadžića, Franje Tuđmana, Alije Izetbegovića...

* Više puta smo od ruskih zvaničnika čuli da bi oni bili spremni da se uključe u dijalog Beograda i Prištine, ukoliko ih Srbija pozove. Možda je čekanje na taj poziv razlog za manjak ruske inicijative o kojoj govorite?

- Naravno da to zavisi od pozicije Srbije. Ali, kada je američki predsednik Donald Tramp krenuo u svoju kosovsku inicijativu to je bilo bez traženja prethodnesaglasnosti Beograda. Isto tako i Brisel ima svoju politiku prema Kosovu, zbog čega smatram da i Moskva mora da je ima. Do septembra ima puno vremena, ali ako tada dođe do pregovora o Kosovu u Parizu o kojima se već govori, dobro bi bilo da tamo bude predstavljena i Rusija.

* Moskva smatra da Rezolucija 1244 treba da bude osnov razgovora, dok ovaj dokument u Prištini smatraju "prevaziđenim"...

- Rezolucija 1244 je bitna za Rusiju i to su nekoliko puta rekli i ministar Lavrov i predsednik Putin. Od nje treba krenuti, postići dogovor, pa tek onda ići na novu rezoluciju koju će usvojiti Savet bezbednosti. Kosovsko pitanje je danas pitanje svetskog poretka. Kada se, recimo, Španiji uputi poziv iz Brisela da prizna Kosovo, odgovor Madrida je da to nije moguće jer Španija ima "svoje Kosovo" koje se zove Katalonija. Slično je i u drugim zemljama koje imaju sepratističke zahteve sa svojih teritorija. Ako je separatizam moguć za Kosovo biće i za druge.

* Kako gledate na analize da Rusiji odgovara da se ne reši kosovsko pitanje jer dok god je na na snazi "status kvo" ona tako zadržava uticaj na Beograd?

- To mogu da govore samo srpski neprijatelji. To nije istina. Predsednik Vladimir Putin je rekao da će svako rešenje koje bude u saglasnosti sa interesima Srbije biti odlično i za Moskvu.

* Primetili ste da je na ovim prostorima prošle godine glavni suparnik ruskog kapitala bio kineski...

- Srbija je danas interesantna za Kinu, Rusiju, za Evropsku uniju, SAD i za arapske zemlje. To je rezultat politike neutralnosti, što jeste jedna od najboljih varijanti za razvoj Srbije. Jedna mala zemlja tako može da dobije ono najbolje sa svih strana sveta. Procenat rasta srpske ekonomije je najveći u Evropi i to je rezultat politike predsednika Aleksandra Vučića koji pokušava na svoj način da vodi politiku kakvu je nekada vodio Tito, a koji je bio važan sagovornik i partner i za Istok i za Zapad.

KAD JESEN MIRIŠE NA ŠLjIVOVICU

DEO tekstova koji su se našli u zborniku bave se kulturom, a u jednom od njih ruski književni kritičar Platon Besedin daje preporuku šta čitati u karantinu. Njegov izbor su "Hazarski rečnik", "Na Drini ćuprija", "Dnevnik o Čarnojeviću" ili priče za decu Vladimira Kolarića. Poseban deo "Zapisa Balkanista" nazvan je "Živeti na balkanski način" u kome se nailazi na zapažanja da jesen u Srbiji miriše na šljivovicu, kao i da se Beograd budi rano, a noću ne spava.