KONTINGENT ALBANSKIH TERORISTA KRENUO NA RATIŠTE: Otvorili novi džihadistički koridor ka Siriji, treniraju za buduće sukobe
STRUČNjAK za bezbednosna pitanja Bedri Eljezi veruje da se grupa od 10 Albanaca poslednjih meseci pridružila frakciji Al Kaide "Kšemedi Aljban", koju predvode Albanci na području Idliba u Siriji.
Eljezi je dodao da postoji sumnja da je nedavno bilo novih putovanja u Siriju, što, kako kaže, potvrđuje slučaj Ardiana Paljita, i upozorio na činjenicu da se u kampovima i zatvorima u Siriji trenutno nalazi i oko 50 žena i dece sa tzv. Kosova.
- Prema informacijama kojima raspolažemo, sumnja se da je desetak osoba, poreklom sa (tzv.) Kosova, Severne Makedonije i Albanije otputovalo zajedno sa Paljitom u Siriju. Smatra se da je ova grupa otvorila novi koridor odlaska za Siriju u aprilu i maju 2020. godine. Veruje se da se ova grupa pridružila frakciji Al Kaide koja se zove "Kšemati Aljban", a koju vode Albanci i trenutno deluje na području Idliba u Siriji. Sve to potvrđuje naše sumnje, da grupe, najviše iz Drenice i Šalje, organizovano putuju za Siriju i prodružuju se ovoj frakciji Al Kaide - navodi Eljezi.
Poseban problem predstavljaju Albanci iz Albanije i sa tzv. Kosova, koji se nalaze u kurdskim zatvorima, upozorava Eljezi i dodaje da je to posebna bezbednosna pretnja.
- Kurdske demokratske snage, koje su krajem marta podržale američke vojne obaveštajne službe, uspele su da uhapse grupu od 50 boraca ISIS, koji su bili vrlo blizu područja pod kontrolom Kurdskih demokratskih snaga. Ova činjenica znatno otežava bezbednosnu situaciju u kampovima u kojima se trenutno nalaze građani (tzv.) Kosova i Albanije, jer ISIS može napasti i uzeti pod kontrolu ove kampove - upozorava Eljezi.
Eljezi dodaje da bezbednosi izazov za region predstavlja povratak i terorista i članova njihovih porodica na tzv. Kosovo, u Albaniju i Severnu Makedoniju i objašnjava kako izgleda proces deradikalizacije osoba koje su već vraćene na tzv. Kosovo.
- Osobe koje su se iz Sirije vratile na (tzv.) Kosovo trenutno se nalaze na lečenju u ustanovama. Što se tiče njihove deradikalizacije, mislim da imamo mnogo problema kao rezultat nedostatka profesionalnih kapaciteta za lečenje. Institucije su napravile mnogo grešaka u procesu krivičnog gonjenja i presuda, jer mislim da je postojala selektivna pravda izricanjem više kazni onima koji su deradikalizovani i priznali krivično delo, nego onima koji se nisu pokajali, a takođe su i deradikalizovani. Fenomen sektaške pravde na (tzv.) Kosovu naneo veliku štetu u smislu deradikalizacije ili radikalizacije - zaključio je Eljezi.
(Kosovo Online)