BANKE ZARAĐUJU 35 PUTA VIŠE: Za proteklu deciniju drastično se promenilo stanje finansijskih ustanova i znatno im porasla zarada

Б. Царановић 03. 04. 2021. u 12:00

IAKO se broj finansijskih ustanova i ekspozitura smanjio, lane je profit banaka bio 35 puta veći nego pre deset godina, a razlika u odnosu na godinu pre korone je čak 50 puta! Za proteklu deceniju, stanje u bankarskom sektoru se nesumnjivo znatno promenilo.

Arhiva

Prema podacima NBS, dok je neto rezultat banaka pre oporezivanja u 2011. godini iznosio 1,3 milijarde dinara, u godini pre korone, 2019. neto rezultat bankarskog sektora pre oporezivanja bio je čak 67,7 milijardi dinara. Lane je uprkos pandemiji, rezultat bankarskog sektora pre oporezivanja bio 46,1 milijardu dinara.

Kako u centralnoj banci objašnjavaju, na takvu sliku i razliku uticalo je mnogo faktora. Umesto visoke "dvocifrene" inflacije, velikog broja problematičnih kredita, oscilacije kursa dinara prema evru, finansijske nestabilnosti pre decenije, danas je stabilan bankarski sektor, povoljni su uslovi finansiranja, a problematični krediti su nikad manji.

- Neto rezultat pre oporezivanja, 2011. tako je iznosio 1,3 milijarde dinara, uz napomenu da bi taj rezultat iznosio 30,9 milijardi dinara bez PB Agrobanke, koja je te godine zabeležila gubitak od oko 30 milijardi dinara, dok je ukupan iznos problematičnih kredita bankarskog sektora bio gotovo 3,3 mlrd evra - kažu u NBS.

Usledile su reforme 2012. godine, objašnjavaju dalje, pa danas govorimo o stabilnom bankarskom sistemu, dvocifrenom rastu kreditne aktivnosti, povoljnim uslovima finansiranja i istorijski niskom učešću problematičnih kredita od 3,7 odsto.

- Srpska privreda je od 2015. do 2019. godine ostvarila ukupnu neto dobit od 1.468 milijardi dinara, čime je povećana otpornost privrede na šokove iz međunarodnog okruženja - kažu u NBS i dodaju da je to bilo značajno tokom krize proše godine, u kojoj je zahvaljujući otpornosti industrije i izvoza, minimizirana ekonomska šteta. - U tom periodu su i banke i naša privreda u kontinuitetu povećavali profitabilnost, a više od 50 odsto boljeg rezultata privrede u tom periodu poteklo je od dve kategorije na koje NBS ima opredeljujući uticaj, a to su navedeni povoljniji uslovi finansiranja i relativna stabilnost kursa dinara prema evru.

Novosti

Privreda je u 2019. za pokriće troškova kamata izdvojila 76,7 milijardi dinara, što je za 63,8 milijardi dinara manje nego u 2014. godini. Osim toga, iskazana vrednost rashoda po osnovu kursnih razlika u 2019. godini iznosila je 37,6 milijardi dinara, što je smanjenje od čak 206,6 milijardi dinara u odnosu na 2014. godinu. Po oba osnova, finansijski rezultat privrede je u 2019. bio povoljniji za 270 milijardi dinara u odnosu na 2014. godinu.

NIŽE KAMATE

KAKO u NBS kažu, za proteklu deceniju je postignuta makroekonomska stabilnost, radi se na ublažavanju monetarne politike, pa su kamatne stope na dinarske kredite značajno sniženi. Dinarski krediti privredi ovog januara odobravani su po stopi od 2,2 odsto, što je pad od oko 14 odsto u odnosu na 2011. godinu. Kamatne stope na dinarske kredite stanovništvu su oko 8,8 procenata, što je za oko 11 procenata manje u odnosu na kraj 2011. godine.

MANjE FILIJALA

OD 2011. godine broj banaka se smanjio sa 33 na 26, a filijala sa 2.383 na 1.576. Dok je pre deset godina u ovom sektoru radilo 29.228 zaposlenih, na kraju 2019. godine bankarski sektor je činilo 26 banaka sa 23.087 zaposlenih i organizaciona mreža od 1.598 organizacionih delova, a na kraju 2020. godine broj banaka je ostao nepromenjen, a neznatno je smanjen broja zaposlenih na 22.823 i organizacionih delova na 1.576.

Pogledajte više