VELEIZDAJA ISPLIVALA POSLE MNOGO GODINA: General Lazarević otkrio koji domaći lider je radio za Amerikance tokom agresije

Dok su crnogorski vojnici u sastavu Vojske Jugoslavije životima branili Kosovo i Metohiju i SRJ, crnogorski zvaničnici su sa druge strane aktivno pomagali NATO zločince tokom bombardovanja, na čemu su im i dan-danas zahvalni čelnici Severnoatlantskog pakta.

Nekadašnji komandant Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije za vrijeme rata na Kosovu i Metohiji i NATO bombarodovanja SRJ, a kasnije i komandant Treće armije Vojske Jugoslavije ocenio je tužnom činjenicu da se crnogorski vojnici trenutno na Kosmetu nalaze u sastavu okupacionih NATO snaga, od kojih su svojevremeno branili južnu srpsku pokrajinu.

– Zašto su to uradili? Taj odgovor, ako ga imaju, treba da daju oni koji su to organizovali. A najbolji odgovor na to pitanje dala je pre nekoliko meseci nova američka administracija koja je rekla da im je crnogorsko rukovodstvo 1999. godine veoma pomoglo za vreme NATO agresije. Amerikanci se 20-ak godina nakon agresije zahvaljuje rukovodstvu Crne Gore u okviru tadašnje SRJ za veliku podršku koju su pružili NATO-u. To ne samo da nije izdaja, već veleizdaja. Tako da me ne iznenađuje odluka rukovodstva Crne Gore da pošalje svoje vojnike na Kosmetu i ona je samo nastavak njihovog delovanja od 1999. godine. Svi ljudi koji su u tome učestvovali trebalo bi da se zamisle zbog čega su to napravili. Iskreno se nadam da će se stvari po tom pitanju promeniti dolaskom nove vlasti i da ćemo opet funcionisati kao dva naroda i jedno biće- kazao je Lazarević.

On je podsetio da su u ratu na Kosovu i Metohiji tadašnju državu branili svi narodi koji su živeli u njoj.

- Mi smo zatekli rat sa mirnodopskom formacijom. Pored Srba tamo je bilo Crnogoraca, Mađara, Muslimana i svih drugih nacionalnosti. Jedna brigada iz Druge armije čije je sedište bilo u Podgorici, čak je bila potčinjena Prištinskom korpusu kojim sam rukovodio. Mi se nismo tada prebrojavali vojnike prema nacionalnoj pripadnosti. Pored redovnih vojnika, imali smo preko 1.500 dobrovoljaca iz svih krajeva naše zemlje. Imali smo dobrovoljce iz Rusije, Ukrajine, Norveške, Finske, Bugarske, Republike Srpske… - istakao je Lazarević.

Prošlo je tačno 22 godine od zločinačke agresije NATO na tadašnju SRJ, koja je po Lazarevićevom  mišljenju, najmonstruoznija u modernoj istoriji ratovanja.

– Ciljevi te agresije su monstruozni. Planirali su, kako su i sami kazali, da vrate Srbiju i SRJ u kameno doba i da je poravnaju kao sto. Najkraća zločinačka komanda glavnokomandujućeg NATO alijanse Veslija Klarka bila je uništi, razori i degradiraj. Takve komandu nisu izdavali ni nacisti poput Adolfa Hitlera. Hteli su sve da pretvore u prah i pepeo.  Na taj način su nakon par dana hteli da primoraju Jugoslaviju na kapitulaciju i priznavanje okupacije- jasan je Lazarević.

Kako je istakao, NATO je planirao da u prva četiri dana agresije ubije preko 20.000 pripadnika Prištinskog korpusa.

- Najjača svetska vojna alijansa je planirala da za 96 časova razbije glavne snage Vojske Jugoslavije, pre svega Treću armiju i snage Prištinkog korpusa na Kosovu i Metohiji.  NATO je planirao da ubije preko 20.000 pripadnika Prištinskog korpusa od ukupno 80.000 vojnika. A za sve vreme rata 555 pripadnika Prištinskog korpusa je dalo svoje živote za odbranu KiM i to predstavlja preko 90 odsto svih ljudskih gubitaka u vojsci. Iako su planirali da likvidiraju 25 odsto, uspeli su da ubiju manje od 0,7 odsto pripadnika korpusa. Naravno, treba istaći da je svaki gubitak života katastrofalan, ali sam ponosan na činjenicu da smo uspeli da sačuvamo korpus gotovo netaknut, iako smo danonoćno bili pod vazdušnom, artiljerijskom i raketnom paljbom - poručio je penzionisanu general.

Način na koji je Vojska Jugoslavija izbjegla veće stradanje na teritoriji Kosova i Metohije impresionirao je i NATO agresora, kazao je Lazarević.

- Kako smo sačuvali živote vojnika na KiM je pitanje koje je NATO sam sebi stalno postavljao. Sami su i dali odgovor u jednoj ekspertskoj studiji. Kako su tvrdili, srpsku vojsku je sačuvala taktika 4M- maskiranje, mobilnost, manevar i moral. Sve smo to imali i više od toga. Posedovali smo besprimerni patriotizam, kao i vrhunsko i efikasno komandovanje. To nas je sačuvalo. Nismo vodili računa od kakve sile se branimo, već koje svetinje branimo. A branili smo svetu srpsku kosmetsku zemlju, Srbiju i Saveznu Republiku Jugoslavije - tvrdi Lazarević.

Koliko je NATO omašio u prognozma, najbolje potvrđuje činjenica da su 17. dana rata bili  primorani da krene u kopnenu invaziju na prostor Kosova i Metohije, kako bi za par dana kopnenim snagama zauzeli pokrajinu, zatim Srbiju i SRJ. Iako je kopnena ofanziva kreirana direktno u Pentagonu, doživela je fijasko baš kao i prvobitni plan da vazdušnim napadima potuče glavninu srpskih snaga na Kosmetu. 

- Tada je počeo drugi kosovski boj preko Juničkih planina i Prokletija ka Đakovici, Peći i Dečanima. Tako je došlo do bitke na Košarama.  Umesto da se proboj završi za par dana, oni su ostali zakovani za padine Juničkih planina i Prokletija. Zaustavili su ih naši borci prsa u prsa i ručnim bombama. Zaista su bile rovovske bitke, pri čemu je odnos snaga u tim borbama bio 30:1 u korist agresora. Pored boraca OVK-a sa područja Jablanice, koji su nas sve vreme napadali sa leđa, istovremeno smo se borili i sa teroristima sa teritorije Albanije,  regularnim oružanim snagama Albanije. Takođe, treba istaći i da smo se ratovali i sa preko 1.200 mudžahedina - pripadnika Al kaide koji su se na Kosmetu koncetrisali još 1997. i 1998. godine. Svima njima su komandovali NATO oficiri. Imali su raketnu, artiljerijsku i vazdušnu podršku sve vreme od 9. aprila do 14. juna 1999. (četiri dana nakon Kumanovskog sporazuma) -istakao je Lazarević.

Uporedo sa bitkom na Košarama, snage prištinskog korpusa odbijale su napade albanskih terorista i NATO vojnika na planini Paštrik.

- Od 26. maja počinje druga etapa te operacije preko planine Paštrik ka Prizrenu. Tada je NATO upotrebio sve što je imao, čak i tzv. Atlantsku brigadu iz Vašingtona sa dobrovoljacima iz zapadnih zemalja. U toj akciji su im se pridružili zelene beretke, marinci i pripadnici Legije stranca. Imali su apače, oklopni bataljon, artiljerijsku raktetnu diviziju, bacače raketa. Upotrebili su i strategijsku avijaciju koja se angažuje u odsudnim trenucima, kada ratuju svetske velesile, a ne kada napadaju u tom trenutku 450 pripadnika Prištinskog korpusa i 549. motorizovane brigade. Rekordnih 24 puta su strategijskom avijacijom napadali naše snage i smatrali su da su nas sve pobili na tom pravcu. Oni su zaista u prah i pepeo pretvorili niz albanskih sela u pravcu ka Prizrenu koja su nakon napada ličila na mesečevu površinu. Međutim, opstali smo na tom pravcu. Nisu uspeli da nas probiju, a polovina pripadnika Atlantske brigade je poginula u tom neuspešnom proboj.

Otpor pripadnika Vojske Jugoslavije i sastava Treće armije, konkretno Prištinskog korpusa, primorao je NATO da zatraži od UN primirje, a ne kapitulaciju i okupaciju SRJ. Tako je i došlo 10. juna do potpisivanja Kumanovskog sporazuma i prekida rata - priseća se Lazarević.

SRJ nije poražena od NATO-a, to su priznali i sami agresori

Lazarević je okarakterisao nebuloznim tvrdnje da je SRJ izgubila rat protiv NATO-a, što je kasnije potvrdio i sam agresor.

- Ti koji tvrde da je Vojska Jugoslavije izgubila rat neka pročitaju izjavu iz 2018. godine Trampovog savetnika admirala Mekmastera koji je kazao ,,kampanja nije uspela. Srpska vojska na Kosovu je nadmudrila NATO. Nismo mogli ništa da učinimo”.

Ako su nas oni savladali tada, kako neki tvrde, zašto onda sada traže od nas nekakve pregovore i međusobno priznanje? Ako su stvorili NATO državu a mi izgubili KiM, o čemu mi sada razgovaramo?

Vojnički, Srbija nije izgubila Kosovo i Metohiju za vreme agresije. To potvrđuje i rezolucija Saveta Bezbednosti UN 1244 koja potvrđuje suverenitet Srbije na KiM - kategoričan je Lazarević.

Srbija mora da bude u stanju da odbrani Srbe na Kosmetu

Rešenje kosovskog problema mora se tražiti političkim i diplomatskim putem, uveren je Lazarević.

Ukoliko ti napori ne budu dali rezultate, Srbija mora naći način i da vojnim snagama zaštiti Srbe na području Kosova i Metohije.

– Niko razuman nije za novi rat i nove sukobe. Srbija treba da čini sve moguće diplomatske, političke akcije, ali ako zatreba mora da zaštiti srpski narod na prostoru južne pokrajine i upotrebom vojne sile. Kolilo ja pratim, naša vojska je na dobrom putu reorganizacije i modernizacije. Vraćanje obaveznog vojnog roka je takođe je od strateškog značaja. Srbija nema drugi izbor nego da u okviru vojne neutralnosti jača sopstvene odbrambene snage i tako odvraća potencijalne agresore od daljih ugrožavanja integriteta zemlje - zaključuje Lazarević.

(Borba)