UMESTO RAZORUŽANJA OVK GRADE VOJNE BAZE: Milić - Sprovode Ahtisarijev plan, baza KBS na severu KiM nepoštovanje rezolucije 1244 UN
DIREKTORKA Centra za evroatlantske studije Jelena Milić ocenila je danas da je najava izgradnje najveće vojne baze Kosovskih bezbednosnih snaga na severu Kosova rezultat nepoštovanja Rezolucije 1244 Saveta Bezbednosti UN, koja je sadržala obavezu razoružavanja tzv. OVK, a da je kulminacija usledila transformacijom Kosovskog zaštitnog korpusa u KBS 2018. godine.
AP Photo
Ona je za Kosovo onlajn rekla da je po preporukama iz Ahtisarijevog plana, transformacija u KBS predviđala reagovanje u vanrednim situacijama, što je bilo i smišljeno kako bi se opravdalo njihovo razmeštanje i na sever Kosova.
"S jedne strane Srbija je insistirala da nadležnosti za reagovanje u vanrednim situacijama budu na Kosovskoj policiji, a ta nadležnost se namerno prenosila na KBS, a ne na Kosovsku policiju, na čemu su i Amerikanci u UN telima dosta insistirali, te su neke jedinice KBS sertifikovane po NATO standardima za te oblasti", navodi Milić.
Ona za Kosovo Onlajn pojašnjava da se, budući da četiri članice NATO ne priznaju nezavisnost Kosova, i protive se ulasku KBS u baze Kfora, pojavila potreba da se izgradi baza koja će pružiti mogućnost transformacije KBS u oružane kosovske snage pod vođstvom ključnih zemalja članica NATO koje su ga priznale.
Milić ističe da kulminacija kreće 2018, godine protivustavnom transformacijom KBS, po desetogodišnjem planu, u oružane snage.
"NATO se žestoko zbog svoje kohezije bunio i dugo tvrdio da zbog toga razmatra svoj dalji angažman sa KBS, a SAD nastavlja sa primenom tog plana. Srbija kao vojno neutralna zemlja treba da nastavi da jača odbrambenu saradnju sa SAD i pomogne smanjivanje jaza između Srba sa severa i Srba južno od Ibra, kojima treba omogućiti Zajednicu srpskih opština", rekla je Milić.
Dodala je da je Srbija vršila pritisak na Srbe sa Kosova da se ne uključuju u KBS što je, kako je navela, postalo još teži izbor od najave da će KBS u okviru američke vojske ići u mirovne misije koje se dobro plaćaju.
"O tim okolnostima kao i o seriji multilateralnih i bilateralnuh vežbi koje NATO i SAD sprovode ovog proleća i leta u našem delu sveta se nedopustivo malo govori. One delom imaju i veze sa najavljenim povlačenjem SAD trupa iz Avganistana, što takođe podriva koheziju NATO", rekla je Milić i dodala da je dobro što zvaničnici NATO zagovaraju značaj prisustva Kfora na Kosovu i dalje.
Milić podseća da Kfor ima bazu u Leposaviću na severu Kosova i smatra da Srbija treba da krene u organizovanu kampanju za promenu delova Rezolucije 1244 UN koji će ići u njenu korist, kako bi zajedno sa Kforom pod mandatom UN kontrolisala sever Kosova.
"To šta se sa kog brda vidi zavisi mnogo i od toga ko kontroliše južni Kopaonik. Ako Srbija sa Kforom to radi onda ostaje vojno neutralna, a partner NATO-a koji ima mandat da sprovodi Rezoluciju 1244 i teško bi se Kinezi i Rusi pravdali odbijanjem kompromisa", kaže Milić.
Ona poručujuje i da se Kuritijeva vlada mora zaustaviti u priči da je Ahtisarijev plan maksimum kompromisa, jer ga Srbija nije priznala, a sa Srbijom pregovara.
“Srbija treba da traži legitimne izmene Rezolucije 1244 koja obavezuje sve", poručila je Milić.
Naglašava da je Srbija jedini akter, koji je do sada najviše poštovao sve preuzete obaveze Rezolucijom 1244, Briselskim i Vašingtonskim sporazumom, a najmanje dobila razumevanje Kosova i zapadne međunarodne zajednice za takvo ponašanje.
"Problem i suština je što se EU proces integracija ne bavi bezbednosnim aspektima jer nema ni mandat, pa ni dijalog pod okriljem EU ne može da pokriva ključne teme - odnose bezbednosti oružanih snaga. To mogu Amerikanci, NATO i SB UN", zaključuje Milić.