NOVOSTI SAZNAJU: Đilas na skeneru poreske policije, do četvrtka započinje kontrola računa po svetu

Prema našim informacijama, Poreska uprava intenzivno prikuplja podatke o inostranim računima nekadašnjeg gradonačelnika Beograda i očekuje se da bi najkasnije do četvrtka trebalo da počne detaljna kontrola.

- Trenutno se ukrštaju podaci iz poreske policije, kontrole i sektora za poreklo imovine. Proverava se poslovanje firmi na Mauricijusu i drugim destinacijama, da li je plaćen porez na kapitalnu dobit i ostali nameti - napominje dobro obavešten sagovornik "Novosti".

Uprava za sprečavanje pranja novca već je pokrenula istražne radnje u vezi sa računom firme Ascanius LTD na Mauricijusu, a iza koje stoji Đilas. Na tom kontu je 5.741.025 evra. Direktor Uprave Željko Radovanović rekao je da istraživački novinari svakog dana otkrivaju neke nove činjenice o računima Đilasa koje mogu da ukazuju na neku drugu povezanost.

- Mi možemo da blokiramo tekuće račune čak i na osnovu usmene odluke, odnosno naloga direktora Uprave. Naravno, prvog sledećeg dana to mora da prati i pisano obrazloženje. Mi možemo da damo rok od tri dana da se najpre tužilac informiše, a da potom traži od suda odluku kojom se ta sredstva najpre privremeno ograničavaju, tj. privremeno blokiraju do kraja postupka - rekao je Radovanović, i dodao da se protivpravno stečena imovinska korist uvek oduzima.

Dalja istraga trebalo bi da vodi i u pravcu još dva računa - u Švajcarskoj (Sosijete ženeral banka, 620.147,20 evra) i Hongkongu (Bank of China, 3.269.061,25 evra) - za koje su "Novosti" objavile dokumente koji pokazuju da takođe pripadaju lideru SSP i bivšem gradonačelniku Beograda.

Tu bi posebno moglo da bude značajno rasvetljavanje uloge misterioznog Paskala Šmita, koji se u papirima pojavljuje kao osoba koja je, zajedno sa Đilasom i njegovim rođenim bratom Gojkom, ovlašćena da raspolaže računom u Švajcarskoj, otvorenim na firmu "Multikom open AG".

Prema portalu bussinesmonitor, koji je svojevrsna baza podataka i adresa kompanija u Švajcarskoj, ime Paskala Šmita dovodi se u vezu sa više od 30 kompanija, u kojima se on vodi kao član borda direktora, član upravljačkog borda, partner, menadžer... Ovaj portal, kako je navedeno, prikuplja informacije iz više od 10 javnih i privatnih izvora, a kako bi pomogao švajcarskim kompanijama oko finansijskih rizika i da razvijaju svoje poslovanje što efikasnije.

Umesto da odgovori na pitanje odakle mu novac na računima u inostranstvu, Đilas već danima uzvraća kontranapadima na naš list, čak i teškim uvredama na račun novinara "Novosti".

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u ponedeljak da bahati odnos Đilasa prema medijima nije novost, ukazujući da je takva taktika lidera SSP smišljena da bi se izbegla tema o računima u Mauricijusu, Hongkongu i Švajcarskoj:

- Većina predstavnika bivšeg režima su bahati, osioni i oholi ljudi, koji su se borili samo za vlast i novac. Mislim da je suštinsko pitanje odakle toliki naš novac, jesu li plaćeni porezi? To su suštinska pitanja. Što se tiče odnosa prema novinarima, na to ste navikli. Nemojte smetnuti s uma da su oni tukli vašu koleginicu, pesnicom su je udarili u bradu i oborili, a niko iz međunarodne zajednice nije reagovao.

Šef države je dodao da traži od svih, pre svega od ljudi iz vlasti, da poštuju novinare:

- Imate pravo da odgovorite, kako novinarima "Krika" tako i drugima, da kažete da ne govore istinu, da su licemeri, ali nemate pravo da pretite i iznosite lične uvrede.

Po mišljenju predsedniku Skupštine Srbije Ivice Dačića, političari imaju posebnu odgovornost i dužni su da budu primer, a ne da odbijaju da odgovaraju na pitanja, navodeći primer Đilasa, koji je odbio da objasni kako je stekao imovinu tokom obavljanja funkcije. Dačić je upitao kako je bilo moguće prebaciti u inostranstvo iz Srbije novac, o čemu danima pišu mediji:

- Državljani Srbije, fizička lica, ne mogu da otvore račun u inostranstvu, osim u posebnim uslovima. Plus, firme potpadaju pod zakon o deviznom poslovanju. Zato je važno da organi koji se bave time detaljno istraže sve, jer je očigledno složena mreža puteva novca koji je Đilas izvlačio dok je bio na državnim i političkim funkcijama.

NA UDARU VIŠE ZAKONA

INAČE, kao što su "Novosti" već pisale, ukoliko se dokaže da je Đilas tokom svojih višegodišnjih sumnjivih finansijskih akrobacija istovremeno i prao novac, njemu bi mogla da bude zaprećena kazna i do 10 godina zatvora. Za najteži oblik krivičnog dela pranja novca, prema Krivičnom zakoniku Srbije, predviđena je sankcija u trajanju od jedne do 10 godina. Ova kazna sleduje onom za koga se dokaže da je "oprao" novac u iznosu većem od 1,5 miliona dinara (oko 12.000 evra). U slučaju Đilasa, iznosi koji se sada razotkrivaju na brojnim računima kojima raspolaže u inostranstvu, višestruko premašuju ovu cifru.