PREDRASUDE PREČE OD POMOĆI IZ SRBIJE: Zašto neke komšije nedobronamerno gledaju na regionalne inicijative Beograda i slanje vakcina
KOME smeta "srpski svet"? Pitanje je koje se ponovo nameće posle nedavnog intervjua predsednika Srbije Aleksandra Vučića sarajevskoj Fejs TV, odnosno njenom uredniku i vlasniku Senadu Hadžifejzoviću.
Foto: Agencije
On je naglašeno Vučića pitao da li donacijom vakcina komšijama i predlogom "mini-šengena" stvara "srpski svet"? Iako Hadžifejzović pitanje nije tako precizirao, svaki dobro upućeni gledalac prepoznao je u njemu iskonski, na predrasudama zasnovani strah da "zli Srbi" ne dođu do dominacije na Balkanu i "nastave da na sve načine tlače manje narode". Foto: Printskrin
Potvrdu ovakve pretpostavke vlasnik Fejs TV je cementirao dva dana posle intervjua, odlaskom u Crnu Goru da pruži podršku Đukanovićevim pristalicama, naglašavajući da izborna bitka za Nikšić, nije samo bitka za taj grad, nego za ceo region. Koga briga za volju građana? Koga briga za demokratske rezultate? Važno je da rezultat bude po meri onih kojima smeta "srpski svet". Preračunao se.
A, taj "srpski svet" je želja da konačno prebrodimo sve frustracije koje su nam nametnute, i iz "srpskog", ali i iz ostalih svetova koji su krojili "ludačku košulju" na Balkanu. Nova energija, koja bi povukla region iz podaničko-sirotinjskog statusa ka normalnom životu, za neke nije opcija. Strah od imaginarne dominacije Srba toliko je besmislen da ga činjenice potkrepljuju.
U "mini-šengenu" niko nije ni pomislio da bi to možda moglo da znači nešto poput Evropske zajednice za ugalj i čelik Roberta Šumana, koja je 1967. u posleratnoj i podeljenoj Evropi postavila temelj kontinentalne unije i decenijskog prosperiteta njihovih članica i naroda! Holanđani i Francuzi su mogli sa Nemcima. Naše komšije ne mogu sa nama. Foto D. Dozet
S druge strane, na terenu imamo činjenice, koje upravo pokazuju da dogovori sa državama, koje vam nisu baš pri srcu, mogu da budu plodonosni. Bosna i Hercegovina je u nekoliko navrata potpisivala ugovore o bescarinskom izvozu u Tursku. Milorad Dodik, od milja u Sarajevu zvan Mile Laktašenko, nije tako nešto ocenjivao kao "turski svet". Bez razmišljanja je lični paraf stavio na dokument. A, firme iz Srpske su ispunile i više od 80 odsto eksportnih kvota ka Bosforu. Kada su u "Šeheru" videli da je đavo odneo šalu, insistirali su da kargo avioni više ne idu iz Mahovljana, kraj Banjaluke, nego da kreću iz Tuzle. Da ućare bar neki dinar ili konvertibilnu marku. Realno, Dodikovim glasačima prijalo bi da oplete po Turskoj, pomene neoosmansku politiku i ostvari benifit. Ipak, izabrao je ekonomiju i nije pogrešio.
Profesor dr Darko Tanasković, naš najpoznatiji islamolog i orijentalista, bivši ambasador u Turskoj, Azerbejdžanu, Vatikanu i u Unesku, ima svoje viđenje straha od "srpskog sveta": Foto: Agencije
- O "srpskom svetu" se počelo raspravljati i na ovu sintagmu kritički reagovati od trenutka kad je, pre izvesnog vremena, ona oprezno uvedena u zvanični govor o nasušnoj potrebi sasvim legitimne brige za očuvanje i sistematsko negovanje kulturnog i duhovnog jedinstva celine srpskog naroda. Za sve one koji zaziru od bilo kakvog vida afirmisanja srpske nacionalne ideje bio je to znak za uzbunu, pa su aktivirane apsurdne optužbe iz poznatog arsenala borbe protiv navodnog "velikosrpskog hegemonizma", iako koncept "srpskog sveta" ne podrazumeva nikakve ideološke ili političke konotacije ili namere.
Naš sagovornik kaže da je akademik Ljubomir Tadić još 1992. godine pišući o ovoj temi konstatovao da je "velikosrpski hegemonizam" tip "stereotipne predrasude koja onima koji je šire i kojima je draga /.../ štedi bilo kakve napore da nešto argumentovano dokazuju" i da ona "lako prelazi u oštećenu kolektivnu svest".
- U nacionalno važnim pregnućima kojima se objektivno niko ne ugrožava ne vredi raspravljati sa neargumentovanim optužbama zlonamernih zarobljenika oštećene svesti, niti se na njih obazirati - zaključuje Tanasković.
Ono što pogotovo čudi ili upravo dokazuje tvrdnje akademika Tadića, koje je ponovio profesor Tanasković je što strah od "srpskog sveta" dolazi i iz Sarajeva gde papagajski ponavljaju mantre o multietničnosti i često naglašavaju da je Bosna i srpska. Ali, na teritoriji gde su rođeni Sveti Vasilije Ostroški, Aleksa Šantić, Petar Kočić... postoji problem da ona bude deo "srpskog sveta".
Mogao je i Beograd da ostane zatvoren. Ali, nova energija je stigla. Kroz CEFTA, bilateralne sporazume, zemlja razrušena sankcijama i NATO kuršumima, uspela je da preokrene godine propadanja. Poslednji podaci Privredne komore Srbije kažu da se Srbija nametnula kao potpuni regionalni lider. U razmeni sa BiH, Albanijom, Crnom Gorom i teritorijom Kosova Beograd je u suficitu. Sa Tiranom beležimo rast razmene od devet procenata u 2020. godini, a ona je iznosila 201,5 miliona evra. Korona je trgovinske odnose sa Sarajevom smanjila sa 1,96 milijardi evra na 1,74 milijarde. Odnos trgovine sa Crnom Gorom je 751,6 miliona, a sa Severnom Makedonijom 860,5 miliona evra. Sa teritorijom KiM nad kojom Srbija trenutno nema kontrolu zabeležen je bilans od 277,1 milion evra.
Brojke nisu loše, ali mogle bi biti bolje. Ako sarađujemo, dogovaramo se, možemo omogućiti brže kretanje robe, bez stajanja na svakoj granici i bespotrebnom gubljenju vremena, novca... Kome može da smeta ako se olakša protok radne snage? Pa da država koja ima deficit neke vrste radnika, brzo i lako dođe do novih kadrova.
Ekonomija ne bi trebalo da bude poslednja tema. Zato će kolega Hadžifejzović imati šansu da se popravi. Vučić ga je pozvao u Beograd na veliki intervju. Prilika je i da objasni šta za njega znači "srpski svet".
SENAD VOZIO KA JUGU
OD kraja pretprošle sedmice pokušavali smo od kolege Senada Hadžifejzovića da dobijemo izjavu i objašnjenje šta za njega znači "srpski svet". Pre dva petka nam je rekao da tokom tog dana i u subotu ima snimanja i da bi bilo najbolje da se čujemo u nedelju. Sutradan nam je rekao da vozi ka jugu i da će se javiti kad stigne. Javio se sredinom sedmice uz izvinjenje da zbog privatnih razloga nije mogao da priča.
SMETA I U NIKŠIĆU