NOVOSTI ISTRAŽUJU: Šta je donela decenija pregovora Beograda i Prištine, kojima posreduje Evropska unija
OTKAD se posle prve runde dijaloga Beograda i Prištine pod okriljem Evropske unije na velika zvona obznanilo da "postoji kapacitet i spremnost da se pitanja rešavaju", prošlo je deset godina, a postignuto u tom periodu ne opravdava početni entuzijazam.
zastoj Poslednji sastanak na visokom nivou održan u septembru prošle godine
Ono što može da se uvrsti u tekovinu pregovaračkog procesa je da tokom njega nije bilo oružanog sukoba, iako Srbi na Kosmetu i dalje žive u strahu, gotovo svakodnevno su meta verbalnih i fizičkih napada, lišavaju se slobode, njihova imovina se uništava...
Najvažnija tačka Prvog briselskog sporazuma, parafiranog 2013. godine, iz perspektive srpske strane - osnivanje Zajednice srpskih opština - nije ispunjena, za šta jednake "zasluge" imaju i vlasti u Prištini i evropski posrednici. Na drugoj strani, "Kosovo" je dobilo ono što je tražilo - svoj pozivni broj +383, Srbi su se integrisali u kosovsko pravosuđe i policiju, učestvuju na kosovskim izborima...
Deceniju dijaloga pod briselskom palicom profesor Slobodan Zečević, saradnik Instituta za evropske studije, ovako sagledava:
- Pozitivno je to što nije došlo do većih oružanih sukoba Srba i Albanaca, život na KiM se delimično normalizovao i postignut je nezanemarljiv stepen privredne razmene između KiM i centralne Srbije. Negativno je svakako to što nije sproveden Prvi briselski sporazum i što nije pronađeno konačno rešenje za kosovski problem. Ni u ovom trenutku ne deluje da je rešenje na vidiku jer su pozicije Beograda i Prištine po pitanju statusa udaljene.
To što Albanci od Beograda traže priznavanje, nudeći zauzvrat "priznavanje nezavisnosti Srbije", kako ističe Zečević, za Srbiju je apsolutno neprihvatljivo i sa takvim pozicijama dogovori o konačnom statusu mogu da potraju i godinama.
- Meseci koje pominje posrednik Miroslav Lajčak mogu biti dovoljni da se normalizuju odnosi, ali ne i da se reši pitanje statusa - smatra Zečević.
Iako na početku pregovaračkog procesa o tome nije bilo reči, Evropska unija u svoj Pregovarački okvir o pristupanju Srbije u Uniju 2014. godine ubacuje uslov da se sa Prištinom potpiše pravno obavezujući sporazum, što je omča oko vrata Srbiji koju do tada nije imala nijedna druga zemlja kandidat za članstvo. Šta obavezujući sporazum znači, iz Brisela ni danas zvanično ne govore.
Bivši šef diplomatije Vladislav Jovanović kaže nam da su Brisel i Vašington u dijalog ušli smatrajući da je priznavanje "Kosova" od strane Beograda gotova stvar:
- Od tada je prošlo deset godina, a oruđe koje su oni onda imali u rukama počelo je da rđa, jer sve što protivpravno proizvedete, a ovoliko dugo ne dobije potvrdu, kod drugih budi sumnju u ispravnost. To znači da vreme sada ne radi za njih, zbog čega pokušavaju da sprovedu "blickrig" i govore da ovo treba da se završi najdalje do kraja godine.
U međuvremenu, kako smatra Jovanović, poboljšala se situacija u kojoj se nalazi Srbija, kako na unutrašnjem planu, tako i u odnosima sa drugim zemljama, a zapad nema pri ruci "mač" kojim bi mogao da zamahne, a da za to ne snosi posledice. Stav Beograda, ukazuje ovaj diplomata, mora da bude principijelan i da se zahteva ono što je naše u celini.
ČETIRI BRISELSKA POSREDNIKA
U IME Evropske unije na prvom sastanku delegacija Beograda i Prištine, 2011. godine prisustvovao je Robert Kuper, dok je tročlanu delegaciju Vašingtona predvodio Tomas Kantrimen, zamenik pomoćnika državnog sekretara za Evropu i Evroaziju. Posle Kupera, 2012. godine posredničku ulogu ispred EU preuzima britanska političarka Ketrin Ešton, nju nasleđuje Italijanka Federika Mogerini, posle koje dolazi aktuelni posrednik u dijalogu, slovački diplomata Miroslav Lajčak.