ŠTA JE KLJUČ USPEHA U SPORTU I ŽIVOTU: Odgovor su dali naši naučnici
AUTOMOBIL "trabant" nikada neće biti "mercedes", ali je moguće vozača ubediti u lepotu osećaja vožnje "trabantom" - slikoviti je sažetak hipoteze koja je u temelju naučnog rada profesora Miroslava Kuke i njegovog studenta Marka Krunića, publikovanog u više naučnih časopisa u Evropi, SAD, Rusiji i drugim državama, ali i na nedvano održanoj međunarodnoj naučnoj konferenciji u Srbiji.
Foto: Privatna arhiva
Hipoteza Kuke, profesora na Pedagoškom fakultetu u Bitolju i Akademiji vaspitačko-medicinskih strukovnih studija, posle objavljivanja u stručnom časopisu za nauku i napredna istraživanja u Indiji proglašen za najčitaniji naučni rad.
Suština rada naučnog dvojca Kuka-Krunić jeste da je ostvarenje bilo koje društvene ciljne vrednosti određena našim psiho-fizičkim kapacitetima. Smatra se da se oni, posredstvom stvarnih mogućnosti za njihovu pojavu i razvoj, mogu do određene granice povećavati, posredstvom primene naučnih saznanja i uticaja šire društvene sredine.
Kuka i Krunić dokazuju da lični kapaciteti, nasleđeni rođenjem, limitiraju mogućnosti uticaja društva i nauke, čiji je uticaj, prema njima, zanemarljiv. Kapaciteti koje nasledimo rođenjem, bez bitnih uticaja na njihovu promenu, određuju opseg naših postignuća.
- Ukoliko su predispozicije pojedinca, pre svega fizičke, ali i psihičke, takve da trasu dugu 100 metara ne može pretrčati brže od 12 sekundi, onda ne postoji nauka, osim hemije - takođe limitiranih mogućnosti - koja to vreme može spustiti ispod navedenog, bez obzira šta se, kada i koliko radilo - objašnjava profesor Kuka.
Ova hipoteza ima brojne društvene konotacije, koje su posebno vidljive u sportu, naročito u društvenoj oceni rezultata mladih sportista. Ona, između ostalog, objašnjava i zašto se u procesu "stvaranja šampiona" pojedini roditelji smatraju uzornim u procesu uzrastanja deteta u šampiona, dok drugi, prema uobičejenim "ključevima" pedagogije i psihologije, iako sa istim pristupom, postaju društveno neprihvatljivi.