BRINU O OPOZICIJI I BRANE FAJONOVU: U Evropskom parlamentu danas rasprava o 385 amandmana na izveštaj o Srbiji

Na Bilčikov tekst je podneto 385 amandmana. Zasada se zna da ima 38 usaglašenih odnosno kompromisnih amandmana koji će se naći u rezoluciji, dok će se danas znati hoće li biti još dodataka.

Srbija se, između ostalog, pohvaljuje za ostvaren proces reformi i traži se poštovanje njenog teritorijalnog integriteta, ali, s druge strane, kritikuje se situacija oko ljudskih prava ili odnos prema medijima.

Amandmanima se insistira na daljem usklađivanju spoljne, bezbednosne i trgovinske politike s EU, kao na ključnoj stavki. Traži se, čak, da se dalja pristupna pomoć uslovi usaglašavanjem s "vrednostima EU".

Jedan od amandmana se odnosi i na to da se dalje ne otvaraju pregovaračka poglavlja, dok se Srbija ne obaveže na nastavak reformi. Zahteva se i veće isticanje uloge EU u investiranju i trgovini sa Srbijom, traži angažman radi povratka opozicije u Skupštinu... Osuđuju se i napadi na evroposlanicu Tanju Fajon.

U delu gde se Srbija podstiče da pruži uverljive i održive rezultate sa efikasnim istragama u oblastima kao što su pravosuđe, sloboda izražavanja i borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, jednim od amandmana se pridodaje i zahtev za rezultate posebno u slučajevima sa visokim nivoom interesovanja javnosti, uključujući i slučajeve "Krušik", "Jovanjica" i "Telekom Srbija", a ponovljen je i poziv iz 2018. u vezi s rušenjem u Savamali.

Neki poslanici iz Hrvatske i Bugarske su ovu priliku iskoristili i za isticanje zahteva iz domena bilateralnih odnosa i manjinskih prava. Zahteva se, tako, odbijanje svakog pokušaja diskriminacije ili asimilacije manjina, traži pristup obrazovanju na jezicima nacionalnih manjina od predškolskog uzrasta, rešavanje otvorenih bilateralnih pitanja sa susedima u vezi sa ratnim zločinima i nestalim osobama, povratak kulturnih dobara, sprovođenje sudskih presuda o ratnim zločinima, odbacivanje govora mržnje...

Suzana Grubješić, iz Centra za spoljnu politiku, kaže za "Novosti" da će Bilčikov izveštaj biti usvojen u formi rezolucije Evropskog parlamenta koje nisu obavezujuće i to treba naglasiti.

- Ono što je Bilčik stavio u izveštaj je na liniji godišnjeg izveštaja Evropske komisije i odnosi se na vladavinu prava, izborni proces, međupartijski dijalog, normalizaciju odnosa Beograda i Prištine. Pitanje je šta će usvojiti Spoljnopolitički odbor, a šta će proći kasnije u plenumu. Sačekajmo da vidimo šta će biti u konačnom dokumentu da bismo znali na čemu smo - objašnjava Grubješićeva.

Među amandmanima koje je podneo izvestilac Bilčik nalazi se i onaj koji podseća da je Evropska komisija sugerisala da, zbog pandemije, Novi Sad bude evropski grad kulture 2022. umesto 2021. godine. Naglašavaju se, takođe, istorijske veze između EU i srpskog naroda. Ističe se i da Srbija kao svaka suverena država ima pravo da slobodno sklapa političke, diplomatske i vojne sporazume i saveze. Zahteva se i brža primena nove metodologije proširenja, a Srbiji se odaje i priznanje zbog posvećenosti regionalnoj saradnji i dobrosusedskim odnosima, miru, stabilnosti, pomirenju i održavanju klime pogodne rešavanju otvorenih bilateralnih pitanja iz prošlosti. Istaknut je i presudan doprinos Srbije čuvanju spoljnih granica EU.

ZVEZDICA UZ KOSOVO

POSTOJE, takođe, i amandmani u kojima se, svaki put kada se pominje ime Kosova, insistira na tome da se stavi zvezdica. Formiranje ZSO se navodi kao presudni deo Briselskog sporazuma. Traži se i prestanak pritiska na Srbiju u pristupnom procesu zahtevima za "priznavanjem Kosova".