KURTI RUŠI SPORAZUM IZ BELE KUĆE: Kandidat za premijera na KiM traži izgovore da izbegne obaveze preuzete vašingtonskim dokumentom

Po njemu, to je "u suprotnosti sa kosovskim ustavom" i, kako najavljuje, sa predsednikom SAD Džozefom Bajdenom treba "proveriti šta je pozadina" tačaka ovog dokumenta.

Da li će Kurti zaista pogaziti moratorijum oročen na godinu, koji je dogovoren prošlog septembra, umnogome će zavisiti od stava samog Vašingtona, smatraju sagovornici "Novosti".

Zbog čega je sputan da poštuje ovaj deo sporazuma iz Bele kuće, Kurti je u intervjuu za Bi-Bi-Si obrazložio:

- Ako probam da poštujem tu odredbu, smeniće me ustavni sud - to jednostavno nije izvodljivo.

Ukoliko bi lider Samoopredeljenja, sa pozicije premijera sproveo u delo ovo o čemu govori, Beograd bi, kako su "Novosti" već pisale, zatražio od zemalja koje su spremne da povuku odluku o priznavanju "Kosova", da to i učine. A, u ovom trenutku srpske vlasti imaju garanciju od pet država da bi promenile odluku o priznavanju.

Bivši diplomata Zoran Milivojević kaže, za "Novosti", da je jasno da Kurti nema nameru da poštuje nikakve ranije postignute sporazume, ali da će za Beograd, po pitanju dogovora iz Bele kuće biti merodavno ponašanje Vašingtona.

- Državni sekretar Blinken već je rekao da nemaju primedbe na dokument potpisan za vreme Trampovog mandata, mada smo videli da je došlo do njegove revizije jer se u Bajdenovoj čestitki za Dan državnosti Srbije pominje međusobno priznavanje. To je bilo zamišljeno da bude tačka Vašingtonskog sporazuma, ali na kraju nije ubačena. Posle takve čestitke, jasno je da Amerika insistira na priznavanju Kosova, zbog čega ne isključujem da progledaju kroz prste Kurtiju oko kandidatura za članstva. U tom slučaju prestaje i obaveza Srbije da poštuje moratorijum oko kampanje povlačenja priznavanja - ističe Milivojević.

Ako Vašington bude držao leđa Kurtiju u pokušajima da Kosovo učlani u neke organizacije, kako smatra ovaj diplomata, Beograd može da nastavi gde je stao sa otpriznavanjima, a to će biti uspešan proces jer je situacija u svetu promenjena i argumenti Srbije su naišli na razumevanje. Takođe, on smatra da će Bajdenova administracija držati kontinuitet administracije iz devedesetih godina, zbog čega, kaže, nema iluziju da će izlaziti u susret Beogradu.

Profesor Slobodan Zečević, saradnik Instituta za evropske studije, napominje da kada se potpiše neki dokument kao što je Vašingtonski sporazum, da se onda podrazumeva da će ga strane primenjivati u celosti, bez ikakvih ograda i da će važiti čak i ukoliko se promeni vlast:

- Ovo je ista priča kao i sa Briselskim sporazumom koji Priština ne poštuje. A takvo ponašanje jedne strane znači automatski prestanak obaveza druge strane. Zato, ako oni ne budu poštovali svoj moratorijum, Beograd može bez problema da pređe na politiku otpriznavanja.

Zečević, međutim, podseća na slogan nove administracije u SAD "Amerika se vraća", što se može tumačiti i kao povratak na pozicije iz vremena Obame i Klintona, a s obzirom na moć koju ima Amerika, kako kaže, oni mogu da kažu da je nešto što je potpisano za vreme predsednika Trampa nevažeće, iako usko pravno gledano, to ne bi smelo da se tako radi.

SMETA MU I PROJEKAT AUTO-PUTA

KURTI je kritikovao i projekat auto-puta Niš-Priština koji se pominje u Vašingtonskom sporazumu, uz obrazloženje da su "ljudi umorni od velikih auto-puteva, koji su zatvoreni tokovi koji uništavaju sela i pretvaraju Kosovo u tranzitnu zemlju".

Tim povodom Milivojević kaže da je ovaj put evropski projekat koji nije nama bio u prvom planu, i da o tim stavovima Kurtija treba da se izjasne na Zapadu.