"TRUJU" SVET O UTICAJU KINE: Šta se krije iza pisma evropskih poslanika navodno zabrinutih za ekologiju u Srbiji

Najnoviji pokušaj da se skrene pažnja na taj uticaj, stiže od grupe evroparlamentaraca predvođenih članicom nemačkih Zelenih Violom fon Kramon. U pismu koje su poslali evropskom komesaru za proširenje Oliveru Varheljiju, oni upozoravaju da kineske investicije u Srbiji pričinjavaju štetu životnoj sredini, ne samo u našoj zemlji već i u okruženju.

- Pitate se zašto Srbija ne poštuje regulativu o zagađenju vazduha. Zato što Vučić daje poreske olakšice kineskim investitorima umesto da ih kažnjava jer se ne pridržavaju pravila - tvrdi Fon Kramonova.

Pojedini mediji, međutim, prenose, pozivajući se na izvore iz Brisela, da se ispod brige za ekologiju, kriju bar dva nivoa interesa. Na jednom nivou, navodno, deo evroparlamentaraca smatra da Vučića treba pritisnuti pričom o Kinezima da bi pristao na veće ustupke opoziciji u dijalogu o izbornim uslovima. Na drugom, reč je o rastućem strahu u EU i Americi zbog snažnog ekonomskog uticaja Kine na Balkanu, ali i u samoj Uniji, koji je u krizi izazvanoj koronom samo učvršćen i dodatno ojačan.

- Radi se o dvostrukoj zloupotrebi - kaže analitičar Dragomir Anđelković. - To je propaganda protiv kinesko-srpskih odnosa. Pitanje je, međutim, ako to nisu dobre investicije, zašto Zapad sarađuje sa Kinom. Najveće kineske investicije u Srbiji povezane su sa Amerikancima i Kinezima. Kompanije "Nevsun" i "Friport" prodale su nalazišta bakra u Srbiji Kinezima za oko dve milijarde dolara. To je najveća kineska investicija u Srbiji. I sada kada Kinezi prave rudnike, to je Amerikancima problem. A nije problem da oni zarađuju na tome. To govori o tome do koje mere je to prljava geopolitička igra, bez ikakvog drugog utemeljenja.

"Loš uticaj Kine" ušao je u rečnik američkih političara. Bivši državni sekretar SAD Majk Pompeo više puta je na uticaj Kine upozoravao čelnike regiona, pa i nekih zemalja EU poput Rumunije. Sada se već čuju glasovi analitičara i profesora političkih nauka bliskih novoj administraciji u Vašingtonu da bi predsednik Džozef Bajden trebalo da obrati veću pažnju na prisustvo Kine u našem delu svetu.

Poznavaoci situacije ističu da snažan prodor Pekinga Ameriku i EU zabrinjava i više od ruskog uticaja, jer su svesni činjenice da Moskva ima dugu tradiciju prijateljstva sa Beogradom i još nekim balkanskim zemljama. S druge strane, ekonomska moć Kine je ogromna i nosi veći potencijal da ugrozi ekonomske interese Zapada, nego privreda Rusije.

Sama Fon Kramonova, koja je na čelu grupe koja je pisala Varheljiju, i ranije je oštro kritikovala Kinu i njeno prisustvo u Evropi. U Srbiji je dobro poznata i kao izvestilac za Kosovo u Evropskom parlamentu, iako se često mnogo direktnije bavi politikom Beograda nego Prištine. Na početku epidemije kritikovala je Vučića zato što je dočekao isporuku kineske medicinske pomoći na aerodromu i optužila ga da borbu protiv kovida koristi protiv EU i za glorifikaciju Kine.

Istupala je i protiv Vašingtonskog sporazuma, tvrdeći da nema pravno dejstvo i da je to bio samo pi-ar potez Ričarda Grenela. Zalagala se i protiv ideje o razgraničenju Beograda i Prištine, uz ocenu da to nije bio predlog Amerike, već ideja nekadašnjeg savetnika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona. Francuski evroposlanik Tijeri Marijani nedavno je kritikovao njen izveštaj o Kosovu nazivajući ga neuravnoteženim, slepim i ideološkim. Optužio ju je da je u izveštaju sakrila činjenicu da je Hašim Tači optužen za ratne zločine i da traži viznu liberalizaciju za Prištinu dok oni ukidaju osnovna prava i vladavinu zakona.

FIŠEROVA PARTIJSKA KOLEGINICA

VIOLA fon Kramon je članica nemačkih Zelenih i nekadašnja poslanica Bundestaga. Njena partija trenutno je opoziciona i ima najmanju poslaničku grupu u nemačkom parlamentu. Podrška Zelenima, međutim, poslednjih godina je u stalnom porastu. U slučaju da na narednim izborima budu deo nove koalicione vlade i uticaj Fon Kramonove mogao bi da značajno poraste. Zeleni su, inače, bili deo koalicione vlasti sa SDP od 1998. do 2005. U Srbiji je zapamćen jedan od vodećih članova Zelenih Joška Fišer koji je u vreme bombardovanja bio ministar spoljnih poslova i vicekancelar Nemačke.