SVAKU ŠESTU KRITIKU PISALI HRVATI: Na izveštaj Evropskog parlamenta o napretku naše zemlje prošle godine podneto čak 385 amandmana
EVROPOSLANICI iz pojedinih susednih zemalja, među kojima prednjače Hrvati i Bugari, nastavljaju sa praksom uplitanja bilateralnih pitanja kroz amandmane na godišnji izveštaj EP o Srbiji.
Foto AP
Na ovogodišnji izveštaj je podneto čak 385 amandmana, u nekima se Srbiji odaje priznanje za reforme i poštuje njen teritorijalni integritet, drugi iznose kritike u vezi sa ljudskim pravima, odnosu prema medijima, pa čak i prejudicira status Kosova. A ima i onih, "komšijskih".
Tonino Picula, kao kopodnosilac mnogih amandmana, između ostalog zahteva da pristupna pomoć bude uslovljena i ključna u daljem jačanju osnovnih vrednosti, te ukinuta u slučajevima sistematskih pretnji interesima i vrednostima EU. Insistira i na tome da obim pristupne pomoći Srbije odgovara cilju evropske perspektive Kosova. Kaže i da ne bi trebalo dalje otvarati poglavlja dok se Srbija ne obaveže na reforme.
Tonino Picula i Željana Zovko su uključeni u čak 58 amandmana. Zovkova je sama podnela 19, u kojima traži angažman na povratku opozicije u političke i parlamentarne aktivnosti, insistira na većem isticanju uloge EU u investiranju i trgovini sa Srbijom, ali zahteva i promovisanje kulturnog nasleđa, jezika i tradicije nacionalnih manjina i čvrsto odbijanje svakog pokušaja njihove diskriminacije ili asimilacije. Takođe, traži od Srbije da obezbedi jednako i nediskriminatorno obrazovanje na jezicima manjina, nameni im medijski prostor u nacionalnim i lokalnim medijima, kao i da obezbedi jednake mogućnosti i odgovarajuću zastupljenost u političkom životu, javnoj upravi i pravosuđu.
Njenim amandmanima se, između ostalog, traži i rešavanje otvorenih bilateralnih pitanja sa susedima u vezi sa ratnim zločinima, nestalim osobama, povratkom otuđenih kulturnih dobara, kao i pojačavanje iskrenih napora u priznavanju i sprovođenju sudskih presuda o ratnim zločinima. Primećuje i značajno prisustvo govora mržnje i veličanje ratnih zločinaca u javnom prostoru i poziva Srbiju da pojača napore u borbi protiv toga. Insistira i na usklađivanju sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Tonino Picula i Željana Zovko, Foto Evropski parlament
Ime Picule se, kao kopodnosioca, nalazi u 39 amandmana. U njima se Srbija poziva da u potpunosti primeni bilateralne sporazume sa susedima, ubrza rešavanje problema demarkacije granica, sukcesije, povratka kulturnih dobara... I on naglašava važnost regionalne saradnje u vezi sa ratnim zločinima i nestalim osobama, odbacivanje govora mržnje i veličanje ratnih zločinaca. Vlasti poziva i da se suzdrže od upotrebe "zapaljivog" govora prema građanima Kosova albanske nacionalnosti.
SA FAJONOVOM
PICULA je amandmane uglavnom pisao sa Demetrisom Papadakisom, Andreasom Šiderom i Tanjom Fajon. U jednom od amandmana koji je podnela druga poslanica, osuđuje se serija napada poslanika, ministara i medija na Tanju Fajon.
Bugarski poslanik Andrej Kovačev je zatražio da se omogući obrazovanje na jezicima nacionalnih manjina od predškolskog nivoa, uz prevođenje i štampanje udžbenika i odgovarajući školski sadržaj za sve razrede i predmete do kraja srednjoškolskog obrazovanja. Traži i ulaganje dodatnih napora u društveno-ekonomski razvoj pograničnih regiona da bi se sprečilo njihovo iseljavanje. Pozvao je vlasti i da nastave sa naporima u eliminisanju nasleđa bivših komunističkih tajnih službi i otvore arhive za javnost, "kao korak ka demokratizaciji Srbije".
I Aleksandar Aleksandrov Jordanov traži ulaganje daljih napora u punoj zaštiti i garantovanju prava na obrazovanje nacionalnih manjina. On zagovara i politiku saradnje sa NATO i izražava zabrinutost zbog intenziviranja vojne saradnje sa Ruskom Federacijom.
KOSOVO SREDSTVO PRITISKA
GRK Emanuil Fragos podneo je sam više amandmana, kad god se ime Kosova pojavljivalo bez zvezdice. Francuz Emanuel Morel ističe istorijske veze prijateljstva i bratstva između naroda EU i Srba, a Žerom Rivijer i Tjeri Marijani pozivaju tela Unije, da prestanu da od prethodnog priznavanja Kosova čine trajno i sveobuhvatno sredstvo pritiska na Srbiju.
Dodaju i da je Srbija, kao i svaka suverena država, slobodna da zaključi bilo koju vrstu sporazuma sa bilo kojom drugom zemljom ili međunarodnom organizacijom.
S druge strane, neki susedi insistiraju na poštovanju prava Srbije, kao na primer, Mađari Andor Deli, Kinga Gal i Andrea Bočkor. Oni (kao i Španac Antonio Lopes Isturis Vajt) ističu značaj formiranja ZSO kao presudnog elementa Briselskog sporazuma, pozdravljaju aktivnu i konstruktivnu ulogu Beograda u dijalogu i primeni sporazuma, traže brzu primenu nove metodologije proširenja, naglašavaju da Srbija ostaje posvećena regionalnoj saradnji i dobrosusedskim odnosima, miru, stabilnosti, pomirenju i održavanju klime pogodne rešavanju otvorenih bilateralnih pitanja iz prošlosti. Podvlače i presudan doprinos Srbije zaštiti spoljnih granica Evropske unije.
Istovremeno, ovo troje mađarskih poslanika ponavljaju važnost usvajanja Zakona o finansiranju AP Vojvodine, a upućuju i poziv za poboljšanu koordinaciju na potpunoj, doslednoj i pravovremenoj primeni i periodičnoj reviziji Akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina.