SRBIMA FALI SLOGA DA BI STIGLI DO BELE KUĆE: Koliki je stvaran uticaj naših zemljaka koji se nalaze na visokim pozicijama u Americi

Ime Rouz En Vujić, prve žene u kalifornijskom Senatu, od 1977. do 1993. godine, ponela je vrsta belih bresaka gajena još na farmi njenog oca, imigranta iz Srbije, ali i prestižna nagrada Državnog univerziteta Kalifornije u Fresnu, koja se svake godine, do danas, dodeljuje izuzetnim liderima za "integritet, snagu karaktera, etičko ponašanje i sposobnost izgradnje konsenzusa, služeći javnim interesima zajednice".

A Helen Delić Bentli, nekad uvažena članica Kongresa SAD, bila je i predsednica američke Savezne pomorske komisije, uvrštena je u Međunarodnu pomorsku kuću slavnih. Povodom 300. godišnjice luke u Baltimoru, od 2006. godine ovo važno čvorište nosi ime upravo Helen Delić Bentli.

Putem koji su utemeljile ove dve izuzetne Srpkinje, kao i niz drugih čija su imena utkana u političke anale istorije Sjedinjenih Država, koračaju danas mnogi. Ostaje pitanje da li će i u periodu koji dolazi posle trjumfa novog predsednika Džozefa Bajdena, uz haos i žrtve u Vašingtonu, imati jači uticaj na američku politiku, pre svega onu prema našem regionu. Sagovornici "Novosti" slažu se u oceni da bi se srpskim jedinstvom lakše stiglo do Bele kuće.

Trenutno najviše pozicionirana Amerikanka srpskog porekla u politici SAD rođena je u Beogradu, i u naredne dve godine biće predsednica američke Savezne korporacije za osiguranje depozita - Jelena Obrenić Mekvilijams. Na prestižnom kalifornijskom Berkli univerzitetu sa najvišim ocenama je diplomirala na tezi o ratu u Jugoslaviji i kasnije osvojila i diplomu pravnika. Nije zaboravila ni svoju domovinu, ni jezik.

Srbin koji se najviše vinuo u američkoj politici je Branko Terzić, koga je američki predsednik Džordž Buš 1990. godine odabrao za komesara u američkoj Saveznoj regulatornoj komisiji za energetiku. Terzić, koji je na funkciji u rangu podsekretara u kabinetu ostao do 1994. godine, a prethodno bio visoki zvaničnik u Viskonsinu i celu deceniju proveo kao predsednik Republikanske partije u Milvokiju, aktivan je član i naše zajednice u SAD. U razgovoru za "Novosti" podseća na nekoliko Amerikanaca srpskog porekla koji su bili na visokim pozicijama u SAD:

- Bivši republikanski senator iz Ohaja Džordž Vojnovič bio je gradonačelnik Klivlenda, i guverner Ohaja. U guvernerskoj fotelji Ilinoisa i Predstavničkom domu Kongresa SAD, kao predstavnik Čikaga, bio je demokrata Rod Blagojević. Trampova administracija je, uz Jelenu Obrenić Mekvilijams, imenovala i Randolfa Stajina kao komesara Međunarodne komisije za trgovinu. Na izborima 2020. godine advokat Milo Stevanović je ušao u republikansku trku u 36. kongresnoj oblasti u Kaliforniji, ali ovog puta nije prošao - priča Terzić.

DžORDžA Mičela Marovića je za funkcionera u oblasti Ilinoisa imenovao predsednik Ronald Regan. Mičel Melić bio je visoko pozicioniran u američkom sekretarijatu za unutrašnje poslove u administraciji Ričarda Niksona. Demokratkinja Melisa Luburić Bin bila je kongresmenka iz Ilinoisa.

U red izuzeto uticajnih Amerikanki srpskog porekla ubraja se i Fibi Novaković, jedina žena na čelu vojne korporacije, direktorka "Dženeral Dajnemiks", koja je ove godine na 27. mestu na "Forbsovoj" listi najmoćnijih žena sveta:

- U administraciji demokrate Baraka Obame visoku poziciju je imala Tina Tomašević Hon, koja je sada zamenica gradonačelnice Čikaga. U Minesoti je gradonačelnik Eveleta demokrata Robert Vlaisavljević, koji je na Republikanskoj konvenciji podržao predsednika Donalda Trampa. U donji dom Kongresa iz države Indijana izabrana je Viktorija Sparc, poreklom Ukrajinka, ali i pripadnica srpske parohije Svetog Nikole u Indijanopolisu. Advokat Petar Katić je odbornik Severne Indijane, Džon Pavić je sudija Čikaga, države Ilinois. Članica Republikanske partije Anita Milanović imenovana je za glavnog savetnika izabranog guvernera Montane - navodi politički analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić.

Uprkos značajnim funkcijama, uticaju i želji da pomognu Srbiji, naši sunarodnici, ipak, imali su ograničeni uticaj na američku politiku prema našem regionu. Senator Vojnovič kao član Odbora za spoljne poslove smatran je svojevremeno vodećim senatskim ekspertom za Balkan, ali teško je svoje stavove mogao da nametne. Naši politički visoko pozicionirani sunarodnici su mogli da iskažu svoje poglede na sastancima, ili u privatnim razgovorima, ali to nije bilo dovoljno za ozbiljniji uticaj na politiku SAD. Toj "mreži" uticajnih Srba nedostaje organizacija:

- Srpska dijaspora u SAD, jednostano rečeno, nije ujedinjena u političkoj aktivnosti, odnosno ne postoji profesionalna organizacija Srba u SAD. Srpskoj dijaspori nedostaje veliki politički akcioni komitet sa kancelarijama u svakoj državi SAD, svakoj zajednici. Mnoge druge etničke grupe imaju takve organizacije koje koordiniraju političku aktivnost i utiču na nacionalnu politiku. Srpski uticaj je, nažalost, u tom pogledu zasad mali - objašnjava Branko Terzić.

OVAJ iskusni pripadnik vašingtonske scene podseća da na politiku SAD utiču direktno izabrani i postavljeni zvaničnici i glavne političke partije, a indirektno društvena, poslovna i politička elita, uključujući one sa velikom finansijskom moći. Društvene mreže su, dodaje, najnoviji dodatak na listi politički važnih igrača.

- Moje iskustvo bivšeg lidera Republikanske partije u Viskonsinu i zvaničnika savezne vlade dovelo me je do zaključka da bilo kakav politički uticaj neke grupe zavisi od njene sposobnosti da privuče novac, volontere, ili glasače. Zajednica Srba u Americi bi morala da razvije bilo koju od ove tri, ili još bolje sve, političke sposobnosti. Srbi u SAD morali bi da budu aktivni u obe političke partije, podržavaju kandidate na izborima i rade na prikupljanju sredstva za njih - smatra on.

Terzićev uticaj u Vašingtonu je danas, kaže, zasnovan na njegovim ličnim kontaktima, medijskim intervjuima i napisima, ali i članstvu u poslovnom Savetu za konkurentnost, kao i Atlantskom savetu.

- Najznačajniji faktori u vezama između Srbije i SAD su lični odnosi između srpskih lidera, predsednika, premijera, ministra inostranih poslova i ministra odbrane sa njihovim američkim partnerima. Drugi važan "set" odnosa je između uglednih Srba iz Srbije i Srba u SAD sa vodećim američkim institutima kao što su Atlantski savet, Savet za spoljne odnose, Kejto ili Brukings. Treći krug tih odnosa su poslovni, koji uključuju američke investicije u Srbiju, kao što je NCR korporacija - objašnjava Terzić.

ZA SVE to, dodaje, već postoji dobra osnova kojoj je sada potrebna nadgradnja. Srpska dijaspora je, ističe naš sagovornik, dobro raspoređena širom SAD. To, naglašava on, pokazuje i raspored srpskih pravoslavnih crkava u Americi:

- To znači da mi već, kao građani i glasači u SAD, imamo pristup gradonačelnicima, državnim zvaničnicima, kongresmenima i senatorima u tim zajednicama. Problem je, međutim, kako ta politička sredstva da se pretvore u uticaj i političku realnost. Nova organizacija Srpskog američkog liderstva, osnovana 2019. godine, koju čine uglavnom mladi srpski profesionalci u SAD, preuzima vođstvo kao uticajna nacionalna organizacija koja će, nadajmo se, biti posvećena upravo ovom cilju - uveren je Terzić.

Da srpske zajednice u SAD danas imaju dobre pozicije, posebno u državama ključnim za izbor pobednika na izborima, kao što su Pensilvanija, Viskonsin, Mičigen, Džordžija, saglasni su dobri poznavaoci prilika sa one strane Atlantika. Iako su Srbi u Americi naklonost davali pre republikanskom kandidatu Donaldu Trampu, bilo je aktivista i u Bajdenovoj kampanji, kao što je Aleks Vilkinson iz Arizone. Uočljivo je bilo i da su se predstavnici obe partije trudili da pridobiju srpske glasove u ključnim državama.

OD ĐORĐA RIBARA DO OSNIVAČA CIA

JOŠ početkom 19. veka, među najuspešnije Amerikance srpskog porekla se ubrojao Đorđe - Džordž Fišer Šagić, zvani Đorđe Ribar, srpski ustanik iz 1813. godine, koji je zatim otišao u Ameriku, gde je postao vođa revolucije u Teksasu, uveo carinu, osnovao masonsku ložu, bio sudija i član gradskog veća Hjustona. U novijoj istoriji Srbi su, ističe Kesić, imali možda najistaknutiju ulogu u SAD u vreme Hladnog rata. Nik Lalić, Džordž Muslin i Majk Rajačić bili su među osnivačima CIA. A Dejvid Stepanović je bio savetnik i prijatelj više američkih predsednika.

PLEJADA SA ALjASKE

POSEBNO je duga lista Srba sa političkim funkcijama na Aljasci. Majk Stepović je bio poslednji guverner Aljaske, Džon Dapčević bivši gradonačelnik Sitke, a Majk Pušić Daglasa. Aleks Miler je opisivan kao "najmoćniji" državni lobista Aljaske. Političar i biznismen Frenk Peratović bio je predsednik Aljaskog bratstva. Političari sa Aljaske srpskog porekla su bili i Bil Rej, Stiv Vuković i Džon Butrović.