UTICAJNI SRBI U DIJASPORI KAO LOBISTI Gujon: Okupiti sve u rasejanju koji imaju političke, ekonomske i medijske veze
MINISTARSTVO spoljnih poslova pokušaće da srpsku dijasporu čvršće veže za maticu i da naše sunarodnike iskoristi kao lobiste za interese Srbije i srpskog naroda na različitim nivoima u državama širom sveta.
Foto N. Fifić
Ovaj zadatak, o kojem se i ranije dosta govorilo, ali je malo toga urađeno, biće poveren Arnou Gujonu, novoimenovanom direktoru Uprave za saradnju sa Srbima u dijaspori i regionu.
Gujon kaže da je prvi cilj Uprave da prepozna i okupi naše ljude koji žive u rasejanju i imaju politički, ekonomski i medijski uticaj:
- Nakon toga ćemo moći da zajedno delujemo u istom pravcu, za dobrobit naših ljudi koji tamo žive, kao i matične države Srbije. To je ulica sa dva pravca, da matica pomaže dijaspori, ali i da Srbi iz rasejanja pomažu Srbiji. Veoma je važno to što ljudi koji su se rodili u inostrantstvu ili tamo dugo žive, perfektno razumeju, ne samo jezik, već i tuđu kulturu. I sam sam u Francuskoj video da ponekad te sitne kulturološke razlike mogu da budu veoma važne u komunikaciji oko važnih tema. Baš tu oni mogu da budu značajni i da svojim kontaktima i kulturološkim razumevanjem zemlje u kojoj žive zajedno radimo prave stvari za Srbiju. Zadatak Arno Gujon i Nikola Selaković, Foto V. N.
Ministar Nikola Selaković najavio je da će država nastojati da ojača dijasporu i iskoristi taj, kako je rekao, veliki potencijal koji država do sada nije prepoznala na pravi način.
Van granica Srbije živi oko četiri miliona Srba. Od tog broja polovina živi u regionu, dok su njih oko dva miliona pripadnici tzv. prave dijaspore. Među zemljama sa najvećom srpskom populacijom su Austrija, Nemačka, SAD...
ZASTUPNIK U BUNDESTAGU
IAKO Srbi još nemaju nijednog predstavnika u Bundestagu, njihove interese često zastupa Hrvat Josip Juratović. Juratović ima značajan broj Srba u svom okruženju, kao i u kabinetu, i oslanja se na podršku srpske dijaspore u svojoj izbornoj jedinici.
Oni su, uglavnom, organizovani kroz različite klubove i kulturno-umetnička društva ili okupljeni oko crkvenih opština. Iako su te organizacije brojne - samo u Švajcarskoj postoje 24 srpska KUD-a - kontakti naše države sa njima uglavnom su sporadični i loše organizovani.
Dugogodišnji član skupštinskog Odbora za dijasporu Aleksandar Čotrić kaže da bi naši sunarodnici najviše mogli da učine za državne i nacionalne interese u najuticajnijim državama sveta poput Amerike i Nemačke. Samo u najmoćnijoj državi EU živi oko 800.000 Srba, dok ih je u SAD oko pola miliona.
- Oni mogu da pomognu ostvarivanjem kontakata sa uticajnim političarima, kao i time što će te političare podržati svojim glasovima da bi oni, zauzvrat, bili blagonakloni prema interesima Srba i Srbije - kaže Čotrić. Uslov dijaspori olakšati i učešće na izborima, Foto V. N.
On ističe da Srbi u svetu uglavnom nisu dovoljno dobro organizovani da bi se naši interesi dovoljno glasno čuli. Kao pozitivan primer navodi srpski kokus u Kongresu SAD koji je brojan i u kojem ima i republikanaca i demokrata, ali navodi i da u Bundestagu nema nijednog srpskog poslanika, za razliku od Turaka koji imaju značajan broj parlamentarnih predstavnika.
- Mislim da bi najpre trebalo uraditi nešto da se Srbi u rasejanju više zainteresuju za naš unutrašnji politički život, da im se omogući glasanje poštom i da imaju svoje predstavnike u parlamentu. Takođe, važno je da država osigura da redovno dobijaju informacije, zvanične stavove i instrukcije o tome šta bi mogli da učine. Meni, recimo, kao predsedniku grupe prijateljstva sa Jermenijom, svakih sedam dana MSP te zemlje šalje zvanične stavove i informacije o spoljnoj politici - kaže Čotrić.