TRAŽE MAROVIĆA, A KOSOVO I NE POMINJU: Iz Podgorice zahtevaju da Beograd što pre izruči nekadašnjeg visokog funkcionera DPS
POGLAVLjE koje bi označilo uzdizanje odnosa Srbije i Crne Gore, trebalo bi, prema rečima potpredsednika crnogorske vlade Dritana Abazovića, da počne izručenjem Podgorici Svetozara Marovića, nekadašnjeg funkcionera DPS.
Foto: gov.me
Marović, jedan od bivših najbližih saradnika predsednika Crne Gore Mila Đukanovića, osuđen je na zatvorsku kaznu zbog korupcije u Budvi, a od 2016. se nalazi u Beogradu. I po tumačenjima iz Podgorice njegovo izručenje bi bio odličan vesnik otopljavanja odnosa, dok se, istovremeno, proterani srpski ambasador, kao i pozicija Crne Gore oko priznavanja lažne države Kosovo ne pominju kao kamen spoticanja.
Abazović tvrdi da "čovek koji je personifikacija organizovane kriminalne grupe i političke strukture koju smo srušili, ne zaslužuje da ima bilo kakvu zaštitu u Beogradu, ako je ima":
- Zaslužuje da se privede pravdi i verujem da ćemo uspeti sa Vladom Srbije da pronađemo rešenje. To pitanje opterećuje naše odnose i bila bi uvertira za dobru međususedsku i regionalnu saradnju.
Ministar pravde Crne Gore Vladimir Leposavić rekao je da Srbija treba da udovolji "ne Crnoj Gori ili novoj vladi, već zahtevima evropskog ekstradicionog prava i bilateralno preuzetih obaveza".
- Prethodna vlast nije ostavila vruć krompir meni, već građanima. To je odnos nepoštovanja, pogotovo socijalno ugroženih grupa i onih koje je režim revnosno sudski gonio i lišavao slobode za najmanje prestupe i novčane kazne koje nisu imale od čega da budu plaćene - istakao je Leposavić, i dodao da je Vlada Crne Gore odlučila da uputi, ne urgencije, već potpuno novu molbu za izručenje.
U Ministarstvu pravde Srbije u ponedeljak nisu odgovorili na naše pitanje da li je zahtev za izručenje stigao i kako će po njemu postupiti.
U POSEBNOM JE PSIHIČKOM STANjU
ADVOKAT Marovića Zdravko Begović kaže, za "Novosti", da pouzdano zna da njegov klijent ima određenu dijagnozu i terapiju, i da je u Beogradu:
- Nemam nikakvu informaciju u vezi sa njegovim eventualnim transferom. Znam da je čovek bolestan. U komunikaciji sam sa njim i imam osećaj da se on nalazi u jednom posebnom psihičkom stanju. Ne znam zbog čega nije izručen Crnoj Gori. To je stvar koja se tiče državnih organa. On, koliko mi je poznato, posećuje lekare specijaliste, prima određenu terapiju. Verovatno su humani razlozi prevagnuli u svemu ovome. Putem telefona i "Vajbera" imam komunikaciju sa njim, i ništa više. Pitam ga za zdravlje i na to se svodi naš razgovor.
Jedan od lidera Demokratskog fronta Milan Knežević kaže, za "Novosti", da svako ko je počinio krivično delo i to kroz sporazum o priznanju krivice verifikovao pred nadležnim sudom, treba da odgovara za to što je uradio:
- Međutim, ukoliko zbilja želimo da saradnja između Srbije i Crne Gore bude podignuta na viši nivo, i ako očekujemo dobre znake iz Beograda, trebalo bi za početak da mi iz Podgorice pošaljemo neke dobre znake, jer mi smo poremetili odnose sa Srbijom, a ne Srbija sa nama. Neophodno je da nova vlast povuče odluku o priznavanju tzv. države Kosovo, obaveže se da neće glasati za učlanjenje u Unesko, te poništi političku odluku o proterivanju ambasadora Srbije Vladimira Božovića - kaže Knežević. - Marović je dugo bio jedan od najvažnijih ljudi Đukanovića i dok god se ne suoči sa crnogorskim sudovima mogli bismo da vidimo kako je moguće da specijalni državni tužilac i sudija Višeg suda Boris Savić, omogući da Marović napusti Crnu Goru, bez blokade imovine i zabrane napuštanja mesta boravišta. A, to se nije moglo desiti bez saglasnosti Đukanovića.
Sredinom 2016. Marović se nagodio na zatvorsku kaznu od tri godine i deset meseci zatvora, da Budvi vrati 1,1 milion evra, a 100.000 da uplati u humanitarne svrhe. Zatim je otišao u Beograd, a u javnosti se prvi put pojavio, prilično oronuo, kada je pred crnogorske izbore odgovarao na pitanja biznismena Duška Kneževića o vezama sa Đukanovićem.
NA JOVANjDAN OPET O ZAKONIMA
ŠEF crnogorskog parlamenta Aleksa Bečić zakazao je za 20. januar, na Svetog Jovana, sednicu parlamenta na kojoj će se naći svi predlozi zakona usvojeni krajem decembra prošle godine, a koje je predsednik države Milo Đukanović odbio da potpiše. Na dnevnom redu će se tada naći i izmene odredaba Zakona o slobodi veroispovesti.