SVAĐA I OKO ULOGE EU: U opoziciji imaju različite scenarije za dijalog o izbornim uslovima

Dok lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas otvoreno poziva predstavnike Brisela na veću "intervenciju" u Srbiji, ima i onih koji smatraju da politički akteri, bez obzira na to kojoj strani političkog spektra se nalaze, sve probleme treba da rešavaju bez mešanja sa strane.

Jedan od njih je predsednik DSS Miloš Jovanović, koji je otvoreno poručio da ta stranka i on lično neće učestvovati u pregovorima vlasti i opozicije ako oni budu vođeni uz posredovanje EU i evroparlamentaraca.

- Smatramo da su to naši problemi i kakvi god da su na nama je da ih rešimo - bio je jasan Jovanović, koji je podsetio da su vlast i opozicija u Srbiji 1992. sami seli za sto i dogovorili izborne uslove.

Za posredovanje EU u razgovorima o izbornim uslovima koje bi opozicija vodila sa vladajućim strankama SNS i SPS zalaže se i Narodna stranka Vuka Jeremića. On se, međutim, ne slaže sa odlukom SSP da na definisanju zahteva opozicije sarađuje i sa strankama koje nisu bojkotovale izbore, poput Pokreta slobodnih građana. Ovo pitanje dovelo je i do totalne blokade funkcionisanja Udružene opozicije Srbije, jer se ovaj blok na ovom pitanju raspolutio na Đilasov i Jeremićev deo.

SDS će učestvovati u dijalogu o izbornim uslovima, ali ne direktno sa predstavnicima vlasti, već predlažu da takav dijalog vodi EU, odnosno njena izvršna tela Evropski savet i Evropska komisija. U Tadićevom taboru predlažu i da Brisel delegira specijalnog izaslanika za ovaj proces. Takođe traže da pre nego što započnu razgovori, EK konstatuje da je u Srbiji ugrožena demokratija, da nema slobodnih medija i izbora.

Politički analitičar Dejan Vuk Stanković kaže, za "Novosti, da mu sve ovo što se dešava u opoziciji izgleda kao opšta politička konfuzija jednog suštinskog neznanja šta se zapravo događa na političkoj sceni Srbije:

- EU može eventualno da bude posrednik ili savetodavac u tom dijalogu, ona nema kapacitet da donosi odluke o političkom sistemu u našoj zemlji, već to čine naši politički akteri, i to u skladu sa Ustavom i zakonima Srbije. I nisu jedini akteri političkog života u Srbiji skup nezadovoljnih opozicionih stranaka koje su činile bivši režim, nego se tu nešto pitaju i oni koji imaju mandat da vrše vlast. A pitaju se i druge stranke, poput onih koje su bojkotovale izbore.

On ističe da sve to govori da opozicija još nije jasno definisala zahteve u odnosu na problematiku izbornih uslova:

- Oni se isključivo bave izbornim uslovima i vlašću, a ne pravljenjem kvalitetnog programa i lansiranjem novih kandidata. To su prosto neki nostalgičari za starim vremenima koji bi da vrate Srbiju deset godina unazad, u vreme kada su oni bili na vlasti. A sve to je nepovratno otišlo.

PREDSEDNIK VUČIĆ O ZAHTEVIMA POJEDINIH STRANAKA

NA VLAST SE DOLAZI IZBORIMA

NEKI dijalog vide kao sredstvo za ličnu političku promociju, a neko ga doživljava kao vrstu pritiska na vladu ili predsednika, ali se dijalogom ne dolazi na vlast, već isključivo na izborima - rekao je u utorak predsednik Aleksandar Vučić, odgovarajući na pitanje o nastavku razgovora o izbornim uslovima između vlasti i opozicije.

Komentarišući izjavu lidera Dveri Boška Obradovića da bi "on razgovarao, ali da Vučiću ništa ne veruje", predsednik je rekao da je "najbolje da vide kome građani veruju":

- Iz toga se najbolje vidi za koga je razgovor nešto važno za društvo, a ne sredstvo za političku promociju. Meni je iznenađujuće to što Obradović želi da razgovara pod okriljem EU iako nije evrofanatik.

Na konstataciju da Obradović i dalje napada pokojnog oca ministra Nebojše Stefanovića, Vučić je rekao da napadi na mrtve roditelje govore pre svega o onima od kojih dolaze.