NATO JOŠ 1998. OSMISLIO AGRESIJU NA SRJ, OPCIJA BILA I RAT SA RUSIJOM: Tajne obaveštajne operacije u Briselu srpskog pukovnika

Odlukom Vrhovnog saveta odbrane upućen je na mesto ministra savetnika za politička pitanja u jugoslovenskoj misiji pri Evropskoj uniji u Briselu sa izmišljenom biografijom. Tačno je bilo ime i očigledna činjenica da je dobro govorio francuski jezik.

Njegov zadatak bio je da prikuplja informacije, šalje izveštaje i tako spreči strategijsko iznenađenje od NATO-a. Njegova prava biografija, koju u Briselu, kasnije se ispostavilo –niko nije znao – bila je životno iskustvo, višegodišnje iskustvo izučavanja strategije velikih sila i vojno-diplomatska služba iz Alžira.

U intervjuu za emisiju "Dozvolite..." Milanović se priseća da je tada razmišljao o odlasku u Brisel, kao putovanju sa kartom u jednom pravcu, jer je čitao dosijea mnogih naših i stranih obaveštajaca.

- Zašto? Zato što si ilegalac u punom smislu, zato što si se u isto vreme našao u jednom vrtlogu opšte špijunaže, u jednoj strukturi gde postoji nekoliko hiljada diplomata, čije se funkcije kriju na različite načine i ti si jedan od njih koji ćeš jednog trenutka možda biti provaljen i ako budeš provaljen u nekom najgorem momentu ili najpotrebnijem za tvoju zemlju, moguće je da ti ta karta nikad ne treba - priča general Milanović.

Prvi kontakti na liturgiji u grčkoj crkvi

Od prvog dana, tada pukovnik Vojske Jugoslavije, pedantno je počeo da pravi obaveštajnu mrežu koju je nazvao "Olimpik", sa pet olimpijskih krugova i tako je razvrstavao kontakte i informacije.

Prvi krug bio je NATO, drugi Vojno krilo Zapadnoevropske unije koje je imalo vojni komitet i strukturu Generalštaba, treći krug bili su predstavnici zemalja Partnerstva za mir, četvrti strane ambasade, a peti brojni instituti i druge organizacije poput Skupštine NATO-a. U Briselu je u to vreme bilo 7.000 diplomata, civilnih i vojnih.

Prve obaveštajne kontakte sa zvaničnicima zemalja članica NATO-a imao je i na liturgiji u grčkoj pravoslavnoj crkvi.

- Tu sam bez muke upoznao jednu veliku grupu uniformisanih ljudi, grčkih oficira, generala i admirala. I to je bio moj prvi susret sa tim ljudima i ja sam odmah pretpostavio da oni ne sede u ambasadama, jer tamo je jedno ili dva lica. Tu sam se upoznao sa njima, predstavio se, rekao biografiju koja apsolutno odudara od moje profesionalne funkcije. Oni su to progutali, nisu se mnogo ni interesovali. Razmenili smo kontakte i ja sam nedelju dana kasnije krenuo u potragu za nekim od njih i ni manje ni više nego pravo u NATO - priseća se Milanović početka svog obaveštajnog rada u Briselu.

Osujećen napad na Republiku Srpsku

Vojska Jugoslavije je pratila sve aktivnosti NATO-a, pa i one vezane za Bosnu i Hercegovinu, sa akcentom na Republiku Srpsku.

- Zahvaljujući jednom takvom kontaktu sa visokim predstavnikom jedne prijateljske zemlje, samo nekoliko sati nakon održane sednice Saveta NATO-a, saznao sam da je doneta odluka da se bombarduje Republika Srpska. Dobijenu informaciju sam odmah prosledio u Beograd - kaže Milanović.

Ta informacija je pomogla da se osujeti napad NATO-a na RS, sa ciljem da se razbije odbrambene moć Vojske Republike Srpske.

- Da ne preteram u tome, ta agresija se desila 31. avgusta 1995. godine, ali prvobitno je bila planirana za 25. maj iste godine. Agresija u avgustu je izvršena nakon Markala, znači iskoristili su povod. Od 25. maja pa na dalje, vojska RS je premeštanjem vatrenih položaja i resursa svake noći uspela da se spasi od potpunog razbijanja - objašnjava Milanović.

Tokom rada pukovnik Milanovića u Briselu, desile su se i operacije "Bljesak" i "Oluja", odnosno napadi hrvatske vojske na Republiku Srpsku Krajinu. Iako NATO nije imao glavnu ulogu u napadu na RSK, informacije i planovi su postojali i naš sagovornik je došao do njih.

- Već sam imao dosta informacija da se bliži momenat jedne kataklizme, koja se inače i desila 4. avgusta 1995. godine. Nekoliko dana ranije sam imao potpuno pouzdane informacije da će se u narednih nekoliko dana dogoditi, ne pokušavajući da javnost obmanem da sam znao da će se to desiti 4. avgusta, ali sam znao da će se to desiti u narednih nekoliko dana - ukazuje Milanović, sada general u penziji.

- Prikupio sam i potrebne podatke o planovima i proceni kako će nastati egzodus i razbijanje vojske Republike Srpske Krajine. Imao sam problem da tu informaciju dostavim Beogradu. Neću reći zašto problem, ali postojali su ozbiljni tehnički razlozi koji nisu omogućavali da to uradim iz Brisela. Ja sam se usudio da uradim nešto što inače propisi obaveštajne službe ne dozvoljavaju, a to znači da sam jednostavno seo u voz, otišao u Hag, odakle sam iz naše ambasade poslao sve informacije koje sam prikupio - objasnio je on.

Tokom boravka u Briselu Jovan Milanović biva unapređen u čin general majora Vojske Jugoslavije, ali tajno. Javno je ostao ministar savetnik za politička pitanja u Misiji SRJ pri Evropskoj uniji.

NATO je leta 1998. intenzivno planirao ratne operacije

Ključni trenuci u obaveštajnoj operaciji Vojske Jugoslavije u Briselu počeli su u aprilu 1998. godine. Tada su sukobi između policije Srbije i Vojske Jugoslavije sa jedne i terorista OVK sa druge strane počeli da se rasplamsavaju.

Državna sekretarka SAD Medlin Olbrajt saopštila je saveznicima iz NATO-a kratkoročne i dugoročne ciljeve napada na Jugoslaviju. Usledio je samit NATO-a u Lisabonu 25. maja, gde je doneta odluka da se intenzivnije krene sa pritiscima na Beograd.

Jovan Milanović sve vreme detaljno prati svaki korak NATO-a, preko svoje obaveštajne mreže, prikuplja podatke i šalje izveštaje u Beograd. U izveštajima je detaljno objašnjavao šta se sprema Jugoslaviji. U Lisabonu je doneta odluka da se počne sa pripremama za oružani napad, odnosno agresiju na SRJ, kao i akcijama demonstracije sile u Makedoniji i Albaniji i vazdušnom prostoru.

Ministarski savet NATO-a je zatim dao odrešene ruke strukturama NATO-a da naprave vojne planove. Doneta je i odluka o tzv. sankcionisanoj političkoj strategiji, kao i odluka da se uputu ultimatum Jugoslaviji i tadašnjem predsedniku Miloševiću.

Išlo se i dalje, razrađen je metod upotrebe kopnenih snaga, kao i izbor pojedinačnih ciljeva za bombardovanje. Sve se to dešava u leto 1998. godine, kada svetska javnost ne može ni da pretpostavi da se priprema ozbiljan rat. Razrađene su i tri varijante napada na Jugoslaviju i tražen pravni model odnosno opravdanje za rat u međunarodnom pravu.

Beograd nije poverovao izveštaju

Plan napada na SRJ usvojen je 3. avgusta 1998. godine. Jovan Milanović poslao je i izveštaj gde je preneo stav američkih zvaničnika da će biti priređen vazdušni spektakl, ali i procena da će Srbi izgubiti kontrolu, a onda NATO intervenisati kao u slučaju Markale u Bosni. Kao i da će se posle okupacije Kosova i Metohije, ostatak Srbije izolovati. Beograd ovom izveštaju nije poverovao.

- Aktivnosti NATO-a su bile izrazite. Do tada nisam bio uznemiravan, da budem iskren, pratili su me oni sigorno, jer ja sam ulazio vrlo frekventno u NATO. Dosta konktakata sam imao, ali niko iz NATO-a me nije vratio - ističe Milanović.

NATO je od septembra krenuo sa aktiviranjem snaga, što je značilo da neće biti odustajanja , a usledilo je prikupljanje snaga, koja zemlja će koliko ljudi i sredstava izdvojiti.

- Tada sam i ja prešao jedan stepen agresivnosti, bezobzirnosti u kontaktima. I naravno počeli su intezivno da me prate, zaustavljaju, legitimišu - priseća se Milanović.

Iako zapadni mediji uvek imaju po neki detalj sa sastanka NATO-a, u slučaju pripreme agresije na Jugoslaviju nije bilo tako. Sa druge strane, obaveštajac Vojske Jugoslavije je preko svoje mreže ipak saznao mnoge detalje, proveravao ih iz više izvora, odnosno zvaničnika sa kojima je izgradio odnos poverenja.

NATO je uvežbavao snage za krizu protiv SRJ, ali i protiv Rusije

General Milanović po prvi put za javnost otkriva jedan detalj, veran najboljem scenariju špijunskih trilera. Mesece dana pre čuvene afere Binel (koji je Milanoviću predao planove NATO-a za bombardovanje SRJ) desio se slični slučaj koji je sada prvi put u javnosti.

- Ja sam tokom leta 1998. godine došao u Beograd na moj zahtev, imajući u vidu da sam došao do dva ključna dokumenta od stotine drugih. Ta dva dokumenta imala su ukupno oko 1.000 stranica. Oni su na volšeban način nestali iz Komande NATO-a u Monsu (50 kilometara od Brisela). Nestali su zahvaljujući ljudima iz vrlo značajne, prijateljske zemlje. Ostavljena su u nekom šipražju i onda sam ja u toku noću došao i pokupio ih. Izvukao sam ih iz tog trnja i vratio se nazad u Brisel. Kada sam pregledao dokumenta shvatio sam o čemu se radi. To je bio proigran, uvežban, plan agresije na Jugoslaviju, koji se odigrao u proleće 1998. godine u Španiji i Portugaliji. Učestvovalo je na desetine hiljada ljudi. Izvršena je imitacija prostora Kosova i Metohije, odnosno cele Srbije. Taj plan se zvao 'Kriza jug' - naveo je Milanović. 

Dodao je da je drugi plan bio "Kriza sever" i odnosio se na sukob NATO-a sa Ruskom Federacijom, ukoliko se Rusija bude umešala u odbranu Jugoslavije.

Taj sukob je trebalo biti izazvan preko Poljske i Baltičkih zemalja, kaže Milanović.

- Obavestio sam Beograd, kojim dokumentima raspolažem. U međuvremenu desio mi se isti incident koji se desio sa podacima o operaciji 'Oluja'. Problem je bio što nisam imao verifikovani potpis i pečat na dokumentima koje nosim sa sobom, odnosno da je diplomatska pošiljka. Odlučio sam da ta dokumenta, teška nekoliko kilograma, stavim u kola i sam ih donesem u Beograd - po prvi put za javnost otkriva general Milanović.

Jovan Milanović je pronašao ljude i dokumenta, analizirao, provaravao i slao izveštaje u Beograd. Nije imao uticaj na koji način će vojni, a pre svega državni vrh koristiti informacije koje su došle iz Brisela. Kaže da stoji iza svega što izgovori, svojim delima i dokumentima.

(RTS)