PRIŠTINA NE ODUSTAJE OD OTETOG: I nova runda tehničkih pregovora u Briselu prošla bez značajnih pomaka oko imovinskih pitanja
DIJALOG Beograda i Prištine nastaviće se u januaru, a prekjučerašnja runda razgovora posvećena imovini pokazala je da će dve strane teško uskladiti stavove oko toga šta je čije.
Foto I. Radulović
Pregovarači su šturim izjavama potvrdili da nije bilo napretka, a pred njima je veliki posao, jer srpska strana veruje da su dokumenti koje poseduje dovoljan argument koji dokazuje šta je sve srpsko na Kosmetu, dok je albanska strana na stanovištu da sva imovina na KiM, uključujući prirodne resurse, železnice, preduzeća, pripada samoproglašenoj "Republici Kosovo".
Čim je u Briselu načeta tema imovine, iz Kancelarije za KiM poručili su da naša zemlja ima dokumente koji jasno pokazuju šta je država gradila i ulagala na prostoru KiM, uključujući aerodrom, drumsku, železničku i energetsku infrastrukturu, kao i velike privredne subjekte, kao što su "Trepča" ili Ski-centar Brezovica.
"Trepča" - najbolji primer prevare
JEDAN od primera kako srpska imovina preko noći postane "kosovska" je preduzeće "Trepča" koje su vlasti u Prištini prošle godine registrovale kao akcionarsko društvo, u kome su privremene prištinske institucije vlasnik 80 odsto, a zaposleni 20 odsto akcija. Na drugoj strani, Beograd ima dokumenta po kojima 55 odsto ovog rudarskog kombinata pripada Fondu za razvoj Republike Srbije, 6,8 odsto "Generaleksportu", 2,3 odsto Jugobanci...
Vrednost te imovine je teško proceniti jer Beograd nije imao pristup svojini u albanskim sredinama, a procena je da su kosovske vlasti u protekle dve decenije prodale ili likvidirale blizu 700 preduzeća. Takođe, na KiM je uzurpirano oko 18.000 stanova ili kuća raseljenih Srba.
Šef skupštinskog odbora za KiM Milovan Drecun kaže, za "Novosti", da ne vidi da je moguće da se po pitanju imovine postigne dogovor sve dok Priština ima jednostrani pristup da ono što je do 1999. pripadalo Srbiji sada pripada "Kosovu".
- Što se tiče privatne imovine Srba sa KiM, oni su osnovali jednonacionalnu Agenciju za verifikaciju koja odlučuje u slučaju sporenja i to je način da se Srbi spreče da dođu do svoje imovine koja im je oteta, jer se u njihovu korist ne odlučuje a pravo žalbe ne postoji - ukazuje Drecun.