IZ HAGA TRAŽE DA POGAZIMO PRESUDU: Novi zahtev da izručimo dvoje radikala, Radeta kaže da nema osnova za hapšenje

Ovaj stav države temelji se na odluci Višeg suda u Beogradu iz maja 2016. godine, u kojoj se navodi da nema zakonskih osnova za izručenje radikala, jer "Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom predviđa obavezu izručenja samo optuženih za ratne zločine, a ne i optuženih za nepoštovanje suda".

Radeta i Jojić terete se da su navodno podmićivali svedoke u procesu koji se vodio pritiv lidera SRS Vojislava Šešelja, koji je deceniju proveo u zatvoru u Sheveningenu. Optužnica protiv njih, u kojoj se navodi da su "pretnjama, ucenama i mitom nagovarali svedoke da promene iskaze ili da ne svedoče", podignuta je 2012. godine. Pre dva dana, iz Haga je stigla još jedna depeša u kojoj piše da Srbija treba što pre da ih uhapsi i prebaci ih u Hag.

- Ništa se nije promenilo u našem pravnom sistemu. Osnova za izručenje Petra Jojića i mene nema i nikada ga ne može ni biti, jer je to odlučeno pravosnažnim rešenjem Višeg suda u Beogradu. I dalje smo spremni da se po svakom osnovu odazovemo našim sudovima i da dokažemo da ništa nezakonito nismo radili - rekla je za "Novosti" Radeta.

Tribunal je u januaru 2015. godine izdao nalog za hapšenje radikala, a u oktobru naredne godine i međunarodnu poternicu. Srbija je tražila da se njihov slučaj ustupi domaćem pravosuđu, što je u jednom trenutku i odobreno. Kasnije je odluka promenjena, jer su "svedoci bili zabrinuti za svoju sigurnost". I uprkos svim garancijama koje je slalo Ministarstvo pravde, Hag nije promenio stav.

U izveštajima o saradnji Srbije sa Hagom, Srbiji je redovno spočitavano da ne sarađuje u slučaju radikala.

KAŽNjENA I ARTMANOVA

PRED Tribunalom u Hagu bilo je na desetine procesa za nepoštovanje suda. Kazne su različite - od novčanih, pa do nekoliko meseci iza rešetaka. Za nepoštovanje suda odgovarala je i bivša portparolka Florens Artman.