"NOVOSTI" ISTRAŽUJU: Da li bi ubrzanjem evrointegracija naše zemlje Brisel imao geostratešku investiciju
IDEJA da se što pre otvori mogućnost da Srbija postane članica Evropske unije, zbog sve većeg uticaja Rusije na nju, koju je izneo bivši visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Havijer Solana, mogla bi ozbiljno da se razmotra unutar Unije.
Foto A. Stanković
Do sada se EU sa jačanjem ruskog uticaja u našoj zemlji obračunavala tako što je spočitavala Beogradu da ne usklađuje svoju spoljnu politiku sa Briselom, dok Solana rešenje za ovo pitanje vidi u aktivnijem pristupu same EU.
Na debati povodom obeležavanja 10. godišnjice Evropske službe spoljnih poslova, na kojoj su govorili aktuelni i bivši šef evropske diplomatije, Đozep Borelj i Federika Mogerini, njihov nekadašnji kolega Solana rekao je i da "Kosovo danas ima mnoge probleme, ali da Srbiju moramo uvesti brzo u EU".
- Rusija bi vrlo volela da Srbija bude u njenoj orbiti. Moramo zato brzo postupati sa Srbijom i ponuditi joj mogućnost ulaska u EU, to je osnovna stvar - naveo je on.
Saradnik Instituta za evropske studije Slobodan Zečević kaže, za "Novosti", da je Solanin stav i dalje marginalan unutar EU ali da počinje da dobija na snazi. Apsolutno je jasno, navodi on, da Rusija na Balkanu ostvaruje politički i ekonomski, a Kina ekonomski uticaj, što je za EU nepovoljno, pošto to tretira kao ulazak na njenu teritoriju. Zečević podseća da se EU, kada je primala Rumuniju i Bugarsku, vodila geostrateškim momentom, iako se procenjivalo da one nisu bile sasvim spremne za članstvo.
- Sada se to geopolitičko pitanje postavlja i za Balkan i Srbiju kao najveću zemlju na ovom prostoru. Mislim da Makronov plan iz 2017. godine, po kome treba sačekati sa novim članstvima, odlazi u drugi plan - kaže Zečević.
Saradnja sa SAD
KONTINUIRANO partnerstvo Evropske unije i SAD i bliska koordinacija na Zapadnom Balkanu je od suštinske važnosti, posebno u dijalogu između Beograda i Prištine kome posreduje EU - navodi se u agendi "EU - SAD agendi za globalnu promenu" koju je juče usvojila Evropska komisija.
Kako se ističe u dokumentu, EU je dala Zapadnom Balkanu perspektivu članstva, a Brisel i Vašington moraju da rade zajedno kako bi podržali pomirenje, poboljšali upravljanje i pokrenuli ključne reforme u regionu.
Što se tiče Solanine opaske oko Kosova, naš sagovornik kaže da je kosovski problem toliko kompleksan i da ne može brzo da se reši, zbog čega smatra da EU treba da primi deo naše teritorije koji mi kontrolišemo, a da se problem rešava kasnije: Obračun Vladimir Putin, Foto AP
- EU bi svakako najviše odgovaralo da Srbija prizna Kosovo, i njihova je procena da mogu da pritisnu Beograd po tom pitanju, ali Srbija to ne može da uradi. Na kraju krajeva, čak i ako bismo priznali Kosovo, ono bi postalo deo Albanije.
NEOPHODAN SPORAZUM
SRBIJU apsolutno treba što pre primiti u EU, a onda i ostale zemlje Zapadnog Balkana. A, što se tiče "Kosova", ono kao prvo, nije država, drugo - ne priznaje ga pet članica EU i da bi napredovalo u evrointegracijama, Priština mora da postigne sporazum sa Srbijom - ukazuje Grubješićeva.
O ruskom uticaju koji "žulja" Brisel, Suzana Grubješić, iz Centra za spoljnu politiku, kaže da ako EU želi da ga eliminiše, da bi najbolji način bio da nas odmah prime u EU:
- Čisto sumnjam da će to tako biti, pa ipak, dobro je da postoji svest u EU da na Zapadnom Baaknu ima i drugih aktera osim njih. Svaki put kada se EU povuče odavde, u ovaj prostor kroči neko drugi - Rusija, Kina, Turska... Taktika Oliver Varhelji i Đozep Borelj, Foto AP
Ako nova Evropska komisija želi da bude geopolitička, kao što je najavila, ona mora da redefiniše svoje prisustvo na Zapadnom Balkanu.