AMERIKA UVODI PRIZNAVANJE U DIJALOG? Predstavnik SAD u Prištini Filip Kosnet nagovestio prelazak na političke teme
IZJAVOM američkog ambasadora u Prištini Filipa Kosneta, posle sastanka sa izvestiocem EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom - da će Unija i SAD zajedno raditi na postizanju međusobnog priznanja, normalizacije i uzajamnog priznavanja Kosova i Srbije - nagoveštena je promena koloseka dijaloga i prelazak sa ekonomskih na statusne teme.
AP Photo
Sumirajući razgovore sa albanskim političarima Lajčak je rekao da im je uputio jasan zahtev da formiraju Zajednicu srpskih opština.
- Briselskim sporazumom iz 2013. i 2015. godine predviđeno je formiranje ZSO, ali to do danas nije učinjeno. To mora da bude osnovano u skladu sa ustavnim sudom. Razgovor o Statutu bi trebalo da bude naredni korak. Deo sveobuhvatnog sporazuma je da sporazum počinje da se primenjuje nakon potpisivanja. Detalji o ZSO moraju da se dogovore - rekao je Lajčak.
On je naveo da je u Prištini dobio potvrdu da će biti ispunjene sve obaveze, uključujući i ZSO, i ukazao da je tema razgovora normalizacija odnosa Beograda i Prištine:
- Nisam u poziciji da želim sporazum više od Kosova i Srbije. Ukoliko nema volje za sporazumom, neće ga ni biti. Nema normalizacije bez ZSO.
SAČUVATI NAROD I SVETINjE
Lajčak se u četvrtak sastao sa vladikom raško-prizrenskim Teodosijem i igumanom manastira Visoki Dečani Savom Janjićem.
- Izrazili smo zabrinutost zbog nepoštovanja zakona i sudskih odluka u vezi sa SPC. Naglasili smo značaj institucionalne zaštite naše crkve i ljudi na Kosovu - naveo je Janjić na "Tviteru".
U Beloj kući, 4. septembra kada su predsednik Srbije i premijer privremenih institucija Avdulah Hoti potpisali sporazume u prisustvu predsednika Donalda Trampa, izaslanik SAD Ričard Grenel rekao je da je akcenat na ekonomiji. Pitanje je da li Kosnet najnovijom izjavom "solira" ili se, ipak, prešlo na viši statusni nivo.
Prema oceni predsednika Centra za spoljnu politiku Dragana Đukanovića, Kosnet nije iskočio iz koloseka koji je trasirao Grenel, a koji podrazumeva da se prvo govori o ekonomskim temama, a da se politika ostavi za kasnije.
- SAD nisu protiv ulaska u fazu političkih razgovora, jer su oni zainteresovani za postizanje sveobuhvatnog sporazuma Beograda i Prištine i oni traže formulu da se do njega dođe i da to bude u skladu sa njihovom pozicijom. A, kao što znamo Amerika je 2008. priznala Kosovo. Takođe, ekonomija se, u načelu, smatra završenom pričom, a ulazak u političku etapu razgovora najavljen je još potpisivanjem sporazuma u Vašingtonu kojim se Beograd obavezao da će obustaviti kampanju otpriznavanja Kosova, a Priština da neće tražiti prijem u međunarodne organizacije - kaže Đukanović za "Novosti".
BiH: PROTIV NEZAVISNOSTI
PREDSEDNIŠTVO BiH na sednici nije priznalo samoproglašeno Kosovo. Članovi Predsedništva Šefik Džaferović i Željko Komšić, kako je naknadno saopšteno, bili su uzdržani, dok je Milorad Dodik glasao protiv priznavanja. Komšić je ranije tražio da se ova tačka uvrsti na dnevni red, obrazloživši je potrebom da "treba poštovati volju Albanaca na Kosovu", kao i da je "nezavisnost Kosova faktičko stanje".
On navodi i da Kosnet nije rekao ništa novo, jer je specijalni predstavnik SAD za Zapadni Balkan Metju Palmer više puta poručivao da bi uzajamno priznavanje bio idealan ishod pregovaračkog procesa.
- Iako Kosnet nije svojom izjavom o tzv. međusobnom priznavanju iskoračio iz širih okvira američke spoljne politike, pomalo je neobična prilika u kojoj je taj cilj potencirao. Naime, govoreći o tome nakon sastanka sa Lajčakom, uz naglašavanje komplementarnosti Vašingtonskog sporazuma sa briselskim dijalogom, Kosnet je doprineo stvaranju utiska po kome se nekakvo priznanje tzv. Kosova od strane zvaničnog Beograda razmatra u sklopu pregovaračkog procesa, što nikako nije bio slučaj u prestonici SAD, a sasvim je isključeno da to bude tema pregovora u sedištu institucija EU - kaže, za "Novosti", Nemanja Starović iz Centra za društvenu stabilnost. - Bilo bi daleko korisnije kada bi ambasador SAD u duhu Vašingtonskog sporazuma svojim saopštenjima širio prostor za kompromis, uvažavajući u najmanju ruku period od godinu dana u kojem je pitanje statusa Kosmeta, na neki način ostavljeno po strani, umesto što doprinosi bujanju maksimalističkih ambicija u albanskoj javnosti na KiM.
Premijer privremenih prištinskih institucija Avdulah Hoti rekao je u četvrtak da, kada je reč o dijalogu sa Beogradom, neće prihvatiti rešenje koje ostavlja otvorena pitanja, da neće trgovati teritorijom Kosova, niti činiti ustupke.