SRBI MOGU DA NAPUSTE I SUDOVE: Kakav bi mogao da bude odgovor ako Priština ne formira Zajednicu srpskih opština
IZLAZAK iz vlade, skupštine, lokalnih samouprava koje rade po kosovskom sistemu, pa i napuštanje sudskih organa i kosovske policije, mogao bi da bude odgovor Srba na Kosmetu na uporno izbegavanje prištinskih vlasti da formiraju Zajednicu srpskih opština.
Učešće na izborima u skladu sa kosovskim zakonima, kao i integracija srpskih sudija i tužilaca u kosovski pravosudni sistem i srpskih policajaca na severu KiM u kosovsku policiju, bile su obaveze srpske strane iz Prvog briselskog sporazuma iz 2013. godine, koje su i ispunjene. Na drugoj strani, Priština, koja se istim sporazumom obavezala da formira ZSO, već sedam godina nalazi "izgovore" zbog čega to ne čini.
Zbog toga bi predstavnici Srba mogli da se povedu istim principom koji promoviše premijer privremenih institucija u Prištini Avdulah Hoti - da se ništa ne primenjuje dok se ne zaključi konačni sporazum i da sve ono što su već primenili sada suspenduju.
Predsednik Aleksandar Vučić rekao je juče da ZSO mora da se formira:
LAJČAK: OBE STRANE DA POŠTUJU OBAVEZE
EU očekuje da obe strane poštuju prethodno preuzete obaveze. Unija žali što Zajednica srpskih opština još nije formirana i očekuje da Priština ponudi predlog za nastavak implementacije tog sporazuma - izjavio je Miroslav Lajčak, izaslanik EU za dijalog, za magazin Cord.
Lajčak je rekao i da je vreme da se proces dijaloga privede kraju, kao i da je postizanje sveobuhvatnog sporazuma pitanje meseci, a ne godina, pod uslovom da su obe strane spremne na kompromise.
- ZSO ne može da bude nikakva NVO, niti Beograd interesuje tzv. kosovski ustav, jer bi to onda mogli da primene i bez pregovora. Srpska lista je to juče pametno, nedvosmisleno saopštila. Pokazaćemo trpeljivost, imaćemo dovoljno strpljenja...
Uoči današnjeg sastanka sa predstavnikom EU za dijalog, Miroslavom Lajčakom, Vučić je ponovio da je važno da sa njim razgovara o kompromisnom rešenju, ali da pre kompromisnog rešenja Priština mora da ispuni dogovoreno.
Lajčak u Beograd dolazi iz Prištine, gde je razgovarao sa Hotijem, koji je poučio da ZSO neće biti formirana sa izvršnim nadležnostima, "već onako kako Ustavni sud tzv. Kosova nalaže".
Slovački diplomata sastao se juče i sa Hašimom Tačijem, koji je posle toga preneo da se razgovaralo o konačnom sporazumu, članstvu u UN, kao i o međusobnom priznavanju.
- Verujem da je došlo vreme da EU stavi na sto mogućnost razgovora o međusobnom priznavanju, jer bi to trebalo da bude prvi cilj sporazuma. Želim da verujem da jedino uzajamno priznavanje može biti garancija stabilnosti u regionu i prijateljstva naših dveju zemalja i garancija mira - rekao je Tači na konferenciji za medije.
KRIZNA GRUPA: I RAZMENA TERITORIJA
U IZVEŠTAJU Krizne grupe mi preporučujemo Evropskoj uniji da se uzdržava od toga da onemogućava dvema stranama da diskutuju čak i o potencijalnim kontroverznim rešenjima, iz perspektive EU, kao što je razmena teritorija - rekao je Đuzepe Fama, jedan od autora poslednjeg izveštaja Međunarodne krizne grupe, za Slobodnu Evropu.
On je naveo i da je posebno važno da se tokom konsultacija postigne međusobno razumevanje da pravno obavezujući sporazum mora da uključi i pitanje uzajamnog priznavanja:
- Znamo da je to bilo posebno teško, s obzirom na činjenicu da i danas pet članica EU nastavlja da ne priznaje Kosovo. I za to će biti potrebna fina i dobro kalibrirana diplomatija.
Fama takođe kaže da ne može biti postignuto rešenje koje bi značilo punu pobedu samo za jednu stranu.
Naš nekadašnji šef misije pri Savetu Evrope Zoran Milivojević kaže da je ZSO crvena linija i da za srpsku stranu ne dolazi u obzir da prihvati bilo koju reviziju izvornog sporazuma, kao i da Beograd ima pravo da "izađe iz svega" što je učinio prema Briselskom sporazumu i da se stanje vrati na prethodno, jer sporazum ne poštuje druga strana:
- Ovoga puta Srbija apsolutno nema nikakvih mogućnosti da čini dalje ustupke. Za Srbiju je neprihvatljivo da se pitanje ZSO ne reši kao "prethodno pitanje", a da se posle toga razgovara o drugim elementima normalizacije.
Milivojević je za RTS ocenio, da ako se EU poziva na odluke ustavnog suda u Prištini, koje dovode u pitanje ono što treba da bude ZSO, da to govori da oni imaju razumevanja za prištinsku stranu i na neki način vrše pritisak na Srbiju da i ona to prihvati. ZSO, prema sporazumu koji je jedino relevantan, kako je naveo, ima izvršna ovlašćenja i ne dolazi u obzir da se to na bilo koji način revidira.
Ustavni sud u Prištini, podsetimo, u decembru 2015. godine je utvrdio da principi Zajednice opština sa srpskom većinom nisu u potpunosti usklađeni "sa duhom Ustava Kosova", u delovima koji se odnose na "jednakost pred zakonom", "pravima i osnovnim slobodama", kao i po pitanju "prava zajednica i njihovih pripadnika".