SVILEN GAJTAN ZA LIBERALE: Likvidacija srpskog rukovodstva na čelu sa Markom Nikezićem 1972. godine

Svedočanstva ne nedostaju, ali malo je onih koji se udubljuju u njih. U srpskoj javnosti zavladao je trend da se Jugoslavija iz perioda kada je posejano seme građanskih ratova prikazuje kao zemlja dembelija, miroljubiva hipi-komuna.

U tom mitu, sveopštu sreću su kvarili samo "zli Srbi", sa svojim hegemonističkim ambicijama. Identičan narativ o Srbima koristili su Kominterna, Brozovi aparatčici, hrvatska i slovenčka propagandna mašinerija uoči građanskog rata i NATO propagandisti.

Da "proevropski jugonostalgičari" zavire u novine iz sedamdesetih prepoznali bi svoje priče u Brozovoj besomučnoj kampanji protiv srpskih "liberala, tehnomenadžera i nacionalista" uoči donošenja ustavnih promena koje su Jugoslaviju pretvorile u konfederaciju.

Titu i najužem partijskom vrhu, za očuvanje stečenih birokratskih pozicija i vlasti, zasmetala je mlada elita srpskog Saveza komunista, prosvećeni i kompetentni ljudi, obrazovani, okrenuti ka razvijenom svetu, tržišnoj privredi, demokratiji.

Saveznike za obračun sa partijskim rukovodstvom Srbije Josip Broz je lako našao. Partijska struktura u Sloveniji bila je motivisana da uspori i zauzda proces modernizacije Srbije. Nova politička garnitura Hrvatske, zavisna od Broza, bespogovorno je pristala da učestvuje u političkom udaru u Srbiji smatrajući to dobrom prilikom za uspostavljanje političke "ravnoteže". U Ljubljani i Zagrebu je postojala nada da će time dodatno ojačati uticaj slovenačko-hrvatskog faktora na opštu jugoslovensku politiku. Politička birokratija u ostalim republikama, svesna da korenite promene ne može da nadživi, dala je podršku uklanjanju "liberala". Uporište je nađeno i u delu državnog i partijskog rukovodstva Srbije koji je "dovodio u pitanje" politiku CK SKS, isticao da "linija" koju vode M. Nikezić i L. Perović nije linija SKJ i tražio Brozovu "arbitražu".