PUT U BEOGRAD I MOSKVU VAŽNIJI OD STEPINCA: Poglavar katoličke crkve odlučan da otvori dijalog
PORUKA Pjetra Parolina, državnog sekretara Svete stolice i moćnog kardinala iz Vatikana, da nema govora da u skorije vreme proglasi kontroverznog NDH kardinala Alojzija Stepinca svetim, deo je nastojanja pape Franje da za njegovog pontifikata otvori dijalog sa pravoslavnim svetom i istočnim crkvama.
Papa Franja / Foto AP
Potvrdio je ovo, za "Novosti", i sveštenik iz Vatikana, koji je dobro upućen u zbivanja i planove Svete stolice.
- Nije tajna da papa Franja želi da poseti Beograd i Moskvu, jer bi na taj način ekumenizam dobio novi zamah. Već duže vreme postoje planovi da se to i realizuje, a sasvim je jasno da bi proglašenje Stepinca svetim poremetilo papina nastojanja da se poseta dogodi - kaže naš izvor.
Sada je potpuno jasno da zajednička komisija Katoličke crkve i SPC nije postigla saglasnost oko uloge Pavelićevog kardinala Stepinca i da to neće biti moguće ni u budućnosti. Koncept koji je zagovaran na zagrebačkom Kaptolu, po kojem bi i jedna i druga crkva prihvatile "Stepinčev antikomunizam kao otvaranje vrata za kanonizaciju", nije prošao. Ovo zato što je za SPC sporna uloga kontroverznog kardinala u prvim godinama Drugog svetskog rata i njegova saradnja sa ustaškim režimom u NDH. "Novosti" saznaju da postoje inicijative za novi krug razgovora dveju crkava, ali da je to u ovom času, naročito zbog pandemije virusa korona, nerealno da se dogodi.
Zato kanonizacija Stepinca pod uslovima koje je izrekao i sam papa, tražeći da se oko tog pitanja slože dve crkve, nije realna, bar za Franjinog pontifikata. To je i poruka konzervativnim krugovima u Katoličkoj crkvi u Hrvatskoj, da ne insistiraju samo i isključivo na Stepinčevoj "svetosti" i da je vreme da se Crkva okrene i drugim temama. Dokaz za to su imenovanja novih biskupa, po meri pape Franje, koji mnogo manje govore o Stepinčevoj ulozi u samoj Crkvi.
"KOČNIČARI" IDU U PENZIJU
REAKCIJE konzervativnog hrvatskog sveštenstva na odlaganje kanonizacije Stepinca nisu u Vatikanu dočekane sa iznenađenjem. Visoki vatikanski krugovi su svesni i da deo biskupa ne gleda sa odobravanjem na sve što radi i sprovodi papa Franja, ali niko nema hrabrosti da javno istupi. Uskoro bi mogla da uslede i nova imenovanja biskupa u Hrvatskoj, što znači da će u penziju mnogi od onih koji su i najveći kočničari promena.
- Nikada nije zahvalno govoriti u ime pape, jer na kraju krajeva, on sam donosi odluke. Ipak, može se zaključiti da sadašnji poglavar Katoličke crkve smatra da budućnost na prostorima jugoistoka Evrope zavisi i od saradnje i dijaloga u koji treba da budu uključene i crkve. To se vidi i iz intervjua koji je kardinal Parolin dao zagrebačkom "Glasu koncila". A niko ne može da očekuje pomake u saradnji ako se insistira na spornim temama - kaže naš izvor.
Ako je suditi po informacijama koje na kašičicu dolaze iza zidina Vatikana, napreduju i pregovori o "istočnom putu" pape Franje, koji bi otvorio novu fazu odnosa Vatikana sa Beogradom i Moskvom. Detalje niko zasad ne želi da iznosi, postoji i niz preduslova da dođe do istorijske posete jednog pape Srbiji i Rusiji, i realno je da se to može i dogoditi u dogledno vreme.
- Da je Vatikan nastavio sa procesom kanonizacije sigurno je da ne bi bilo nikakvih šansi da papa poseti Beograd - tvrdi izvor našeg lista.
Papin kurs je jasan, ne samo prema crkvi u Hrvatskoj, već i, kako dodaje naš sagovornik, u celoj Katoličkoj crkvi. Naivno bi bilo misliti da nema otpora, jer i u Vatikanu još postoje moćne konzervativne struje koje po svaku cenu žele da spreče papine poteze.
- Očigledno je i sam papa svestan, prvenstveno zbog godina, da treba ubrzati sve ono što je činio otkako je došao u Vatikan. Kada je reč o njegovoj istinskoj želji za ekumenizmom na prostoru istočne Evrope, možda nema boljeg trenutka od ovog sadašnjeg - smatra sveštenik iz Vatikana.