ĐURIĆ O NASTAVKU TEHNIČKOG DIJALOGA: Ne damo da temu ZSO skinu sa dnevnog reda

- Očekujemo snažne poruke od svih članica EU kao pritisak na Prištinu da formira ZSO, što je imperativ za nastavak dijaloga. To je i pitanje integriteta EU. Ovde ima da se razgovara o ZSO, jer je dogovorena pre sedam godina. Kome se ne sviđa, ne mora da dolazi - izjavio je direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić po završetku sastanka, dodajući da je srpska strana odgovorila racionalnim pristupom i nepristajanjem da tema ZSO bude skinuta sa dnevnog reda i preimenovana na neadekvatan način koji ne bi odražavao statusno neutralnu formu razgovora.

On je poručio i da ako Priština hoće dodatne ustupke srpske strane, onda mora da bude spremna da ode i korak dalje od obaveza koje je preuzela 2013. i 2015. godine, kao i da srpska delegacija danas nije dozvolila da ono što je postignuto kao raniji dogovor sada bude osporeno.

- Pitanje ZSO je pitanje imovine u metodološkom smislu - da se valorizuje sva srpska imovina u koju je država decenijama ulagala, a to su putevi, pruge, javne zgrade... Srbija je uložila ogroman novac u podizanje privrede na KiM, a građani Srbije su otplaćivali dugove pokrajine Kosovo - naveo je Đurić.

Šef srpske delegacije je preneo novinarima i da je prištinska strana pokušala da postavi pitanje: odakle Beogradu pravo da kada je reč o privatnoj imovini govori u ime drugih nealbanskih zajednica, na šta im je odgovoreno da "smo mi država i nealbanaca koji su morali da napuste svoje ognjište".

Današnju raspravu Đurić je opisao kao "ne preterano racionalnu, žučnu i emotivnu", u kojoj su predstavnici Prištine pokušali da je odvedu 13 vekova unazad i Srbiju predstave kao kolonizatora "koji je okupirao ne samo KiM, već i Toplicu".

Koordinator Prištine za dijalog sa Beogradom Skender Hiseni, tokom izjave posle sastanka, pomenuo je i "pitanje sukcesije" pozivajući se na praksu "između entiteta bivše Jugoslavije, sada nezavisnih država". On je ukazao da to uključuje i spoljni dug, o čemu može da se razgovara samo "na bazi država - država", kao i da taj slučaj može jednog dana da ode i na Međunarodni arbitražni sud.

S obzirom na polemiku među albanskim partijama u Prištini povodom formiranja ZSO, portparol EU Peter Stano danas je rekao da je Priština u obavezi da primeni sporazum o ZSO na koji se obavezala 2013, stavljajući svoj potpis na Briselski sporazum.

- Sporazum je i ratifikovan u kosovskom parlamentu. Kosovo je tako preuzelo međunarodnu obavezu da ga primeni, a na njima je da kažu kako će to da učine - rekao je Stano.
Inače, premijer privremenih kosmetskih institucija Avdulah Hoti danas je poslanicima u Prištini rekao da se pitanje ZSO neće otvoriti u briselskom dijalogu. On je u parlamentu predstavio i principe dijaloga sa Beogradom, rekavši da "mirovni sporazum između Kosova i Srbije mora da se završi uzajamnim priznavanjem".

- Sporazum mora da sadrži obavezu EU da zaključi priznavanje Kosova od pet država koje ga nisu priznale i mora da sadrži i odredbe kojima se ukida Rezolucija 1244 i otavra put za članstvo u međunarodnim organizacijama - naveo je Hoti.

KURTI: GAZIVODE VLASNIŠTVO KOSOVA

OKO Gazivoda nema spora, niti Srbija ima šta da koristi, jer joj nikada nije pripadalo niti je građeno za njene delove ili područja. Gazivode su kosovsko zemljište, voda i energija sa Kosova i za Kosovo - napisao je danas na "Fejsbuku" Aljbin Kurti, bivši premijer u Prištini i lider Pokreta Samoopredeljenje.