ZAJEDNICU SRPSKIH OPŠTINA POREDE SA KORONOM: Zbog pregovora u Briselu se "podigla prašina" u Prištini - Albanci neće da ispune dogovoreno
UOČI ekspertskih rundi dijaloga u Briselu posvećenih Zajednici srpskih opština, u Prištini je podignuta tolika prašina, da je "procenjeno" kako "rizik od ZSO prevazilazi rizik od pandemije kovida 19"?!
Foto: Tanjug/Filip Krainčanić
Ovo neumesno poređenje došlo je iz redova opozicionog pokreta Samoopredeljenje, ali je i predsednik privremenih kosmetskih institucija Hašim Tači kritikovao najave da će se u Briselu razgovarati o ZSO, ocenivši da "niko nema mandat da govori u ime (tzv.) Kosova o zatvorenim temama".
- (tzv.) Kosovo ne može i ni po koju cenu nikada neće dozvoliti stvaranje političkog entiteta na svojoj teritoriji, koji bi bio reprodukcija Republike Srpske na teritoriji Kosova - navedeno je u saopštenju iz Tačijevog kabineta, u kome se ocenjuje i da je razgovor sa Beogradom o imovini u "suprotnosti sa Ustavom i zakonima Kosova i da predstavljaju kršenje suvereniteta".
I LAJČAK GURA TEMU POD TEPIH
O TOME koje će se teme naći danas pred timovima Beograda i Prištine povela se mini-rasprava na "Tviteru" između posrednika EU u dijalogu Miroslava Lajčaka i šefa srpske delegacije Marka Đurića. Lajčak je napisao da su se predsednik Aleksandar Vučić i Hoti dogovorili da njihovi pregovarači nastave razgovore o međusobnim finansijskim potraživanjima i statusu nevećinskih zajednica (ZSO).
- Obe teme su vrlo kompleksne. Zato ćemo sutra razgovarati o finansijskim potraživanjima, a o sporazumima o nevećinskim zajednicama u narednim danima - napisao je Lajčak.
Usledila je Đurićeva poruka u kojoj on navodi da će "prva tema danas biti ZSO, barem što se tiče srpske strane".
- Ona zajednica koja je dogovorena pod pokroviteljstvom EU - podsetio je Đurić Lajčaka, a zatim je u post skriptumu dodao da tema može da bude i imovina i da o njoj srpska strana takođe ima puno da kaže.
Odgovarajući na ove opaske, premijer privremenih institucija Avdulah Hoti je izjavio da današnji sastanak neće biti "opasan" po kosovsku stranu, jer se neće razgovarati o ZSO, već o finansijskim obavezama dveju strana, uključujući ratne odštete i penzije.
U ovakvoj atmosferi evropski posrednici, koji su i sami "zaslužni" za to što ZSO još nema, treba da pokrenu stvari sa mrtve tačke. Naime, Upravljačkom timu za uspostavljanje Zajednice Evropska unija je potvrdila mandat još početkom aprila 2018. Ovaj tim je izradio Nacrt statuta Zajednice, o čemu su posrednici iz EU obavešteni u avgustu 2018. i sledeći korak trebalo je da bude da Brisel organizuje sastanak na kojem bi ovaj dokument bio predstavljen odborima za implementaciju dveju strana. Do toga, međutim, nije došlo. Kao garant sprovođenja sporazuma, Brisel takođe nije uticao ni na to da Priština ispuni svoju obavezu da izmeni svoje zakonodavstvo kako bi ZSO mogla da postane deo prištinskog sistema.
ZSO je, podsetimo, predviđena još Prvim briselskim sporazumom iz 2013. godine, ispod koga je sa prištinske strane potpis stavio Tači, ali su od tada kosovske vlasti na sve načine podmetale nogu sprovođenju tog dogovora. Sporazum je 2015. godine bio poslat i na ocenu Ustavnom sudu, koji je utvrdio da dokument nije "u potpunosti u skladu sa Ustavom Kosova", ali je navedeno i da će Zajednica biti uspostavljena.