NOVOSTI ISTRAŽUJU: Šta je Srpsko na srpskom Kosovu - evo šta su Albanci sve uzurpirali
PO pitanju imovine na Kosmetu, koje je otvoreno na poslednjoj rundi dijaloga sa Prištinom u Briselu i koje će se razmatrati i tokom ove nedelje, Beograd će insistirati da se nedvosmisleno potvrdi ono što je srpsko.
Foto arhiva
Sve što je Priština kaubojski prepisala na sebe, za srpsku stranu ne važi, tako da diskusija o ovoj temi sasvim sigurno neće moći lako da se zatvori.
Prema podacima Kancelarije za KiM, od ukupne površine južne pokrajine, koja iznosi 1.088.699 hektara - oko 60 odsto, odnosno oko 650.000 hektara, u vlasništvu je Republike Srbije, građana Srbije i Srpske pravoslavne crkve. Privatna imovina u vlasništvu Srba i SPC obuhvata 164.644 hektara, a što je oko 15 odsto pokrajinske teritorije. Imovina u vlasništvu privrednih subjekata registrovanih u centralnoj Srbiji prostire se na 156.409 hektara, a tzv. državna i društvena imovina u vlasništvu Srbije na 319.999,271 hektara ili na - 29 odsto teritorije KiM.
Međutim, predsednik Aleksandar Vučić rekao je prošle nedelje da Albanci na KiM nisu spremni Srbima da priznaju ni 0,6 odsto imovine, dok EU ne želi da se bavi privatnom imovinom.
Ne treba zaboraviti ni rudna bogatstva na KiM, a brojke govore da geološke rezerve lignita iznose 14,7 milijardi tona i po svom značaju rangirane su kao pete u svetu, dok su bilansne rezerve olova i cinka procenjene na 51 milion tona, međutim, svega 6,5 miliona tona je na severu KiM.
Što se tiče imovine SPC, verski analitičar Draško Đenović kaže, za "Novosti", da tu nisu problem samo crkve i manastiri, već i neprocenjivo prirodno bogatstvo u zemljištu:
- Tu su pašnjaci, njive, vinogradi, šume... Reč je o hiljadama hektara koje su Albanci na KiM uzurpirali. Čak i u slučajevima kada se donesu sudske odluke o vraćanju imovine, u praksi je praktično nemoguće da Crkva ponovo uđe i koristi svoje posede.
Sporazum ne pominje pokrajinu
VLASTI u Prištini se često pozivaju na proces sukcesije bivše SFRJ, ali u sporazumu o nasleđivanju onog što je ostalo iza Jugoslavije, Kosovo se nigde ne pominje, čak ni kao pokrajina. Naime, prema Sporazumu o pitanjima sukcesije, potpisanom 29. juna 2001. godine u Beču BiH, Hrvatska, Makedonija, Slovenija i SRJ predstavljaju pet suverenih ravnopravnih država sukcesora bivše SFRJ i po ovom sporazumu nepokretna državna imovina koja se nalazila na teritoriji SFRJ prenosi se državi sukcesoru na čijoj se teritoriji ta imovina nalazila.
JP "Srbijašume" na KiM, na primer, upravljalo je sa 335.050 hektara zemljišta, ali prema propisima koje su vlasti u Prištini usvojile, imovina ovog preduzeća pripada kosovskoj Agenciji za šume, odnosno predstavlja svojinu samoproglašene države.
Takođe, Priština je prošle godine preduzeće "Trepča" registrovala kao akcionarsko društvo, čime su privremene prištinske institucije postale vlasnik 80 odsto, a zaposleni 20 odsto akcija tog kombinata. Međutim, Beograd ima dokaze po kojima 55 odsto ovog rudarskog kombinata pripada Fondu za razvoj Republike Srbije, 6,8 odsto "Generaleksportu", 2,3 odsto Jugobanci...
Procenjena vrednost svih elektroenergetskih objekata EPS i EMS na KiM je oko 2,7 milijardi evra, ne računajući poslovni prostor, a papiri srpske strane ukazuju i da imovina "Železnica Srbije", računajući infrastrukturu i vozna sredstva, vredi više od 206 miliona evra, dok je tržišna vrednost višestruko veća.
FALSIFIKOVANjE
POVODOM teksta profesora istorije Bedrija Muhadrija "Prisvajanje srednjovekovnih arberijskih spomenika na Kosovu od strane Srba" u prištinskom listu "Koha ditore", Ministarstvo kulture i informisanja još jednom je najoštrije osudilo mnogo puta ponovljene sramne pokušaje falsifikovanja istorije i otimanja srpske baštine na KiM. Navode istoričara Muhadrija osudila je i Eparhija raško-prizrenska, koja ih je okarakterisala kao "otvoreno širenje etničke i verske mržnje prema srpskom narodu na KiM".
O ukupnoj vrednosti srpske imovine na KiM, Petar Petković, pomoćnik direktora Kancelarije za KiM, kaže da je reč o ogromnom novcu, ali da se procena nije dugo radila jer Beograd nije imao pristup svojini u albanskim sredinama: Foto V. N.
- Prodato je i likvidirano više od 669 najrazličitijih preduzeća. Mnogo toga je devastirano i potreban je ogroman trud da bi se utvrdila tačna vrednost celokupne imovine, ali i onog što je izgubljeno zbog toga što ta preduzeća ne rade.
DEČANI DRASTIČAN PRIMER
PRE samoproglašenja nezavisnosti Kosova 2008. godine, Agencija za restituciju vratila je SPC 5.200 hektara crkvenih i manastirskih imanja na KiM. Najviše zemljišta vraćeno je manastiru Devič (3.000 hektara), Pećkoj patrijaršiji - 846, Dečanima - 750 hektara i manastiru Draganac - 207 hektara. Međutim, niti su te parcele mogle da budu uknjižene, niti mogu da se koriste, jer Priština ne poštuje odluke srpskih državnih organa. Štaviše, ostala je neuknjižena imovina koja je još ranije vraćena Crkvi.
Najdrastičniji primer je 27 hektara manastira Dečani, koje je SRJ vratila SPC još 1997. godine. Opštinske vlasti Dečana i dalje odbijaju da izvrše promenu u skladu sa katastrom, iako im je vrhovni sud Kosova naložio da to urade.
Petković ukazuje da naša zemlja ima dokumente koji jasno pokazuju šta je država gradila i ulagala na prostoru KiM, i kada se govori o aerodromu, drumskoj i železničkoj infrastrukturi, energetskoj infrastrukturi, prirodnim i rudnim bogatstvima i drugim dobrima, kao i kada je reč o velikim privrednim subjektima kao što su "Trepča" ili Ski-centar Brezovica.