TRAŽE DA OKRENEMO LEĐA KINI I RUSIJI: Posle moratorijuma na vojne vežbe po zahtevu EU, Srbija će se naći pod još većim pritiskom

Kako saznajemo iz diplomatskih izvora, od Beograda bi uskoro moglo da se traži da podrži sve odluke i mere EU koje se, direktno ili indirektno odnose na Moskvu i Peking, odnosno na krizu u Ukrajini i političku situaciju u Belorusiji, uključujući i uvođenje sankcija Rusiji. Očekuje se da se pojačaju pritisci i u vezi sa nabavkom energenata. Otvoriće se i pitanje opreme za 5G mrežu, ali i poštovanja evropskih ekoloških standarda u Srbiji, što zapravo za metu ima Kinu i njene investicije u Boru i Smederevu.

Kako prenose naši izvori, u tom korpusu novih "zadataka" za Srbiju mogao bi da se nađe i zahtev da Beograd povuče paraf sa deklaracije kojom se kršenje ljudskih i manjinskih prava Ujgura u kineskoj pokrajini Sinđijang definiše kao "borba protiv terorizma i ekstremizma". Podrškom deklaraciji, Srbija se našla naspram država Evrope i sveta koje su osudile kinesku kampanju nad muslimanskom manjinom, a pre svega masovna pritvaranja ovih ljudi u takozvanim "kampovima za političko prevaspitavanje".

Takođe, Brisel bi mogao da zatraži da Srbija poštuje deklaraciju EU o mirovnom procesu na Bliskom istoku, za koju je naša zemlja glasala u januaru ove godine. U tom dokumentu se ne podržava prebacivanje ambasada iz Tel Aviva u Jerusalim, a na šta se Srbija sada obavezala u Vašingtonu, potpisivanjem sporazuma o normalizaciji ekonomskih odnosa sa Prištinom.

Sagovornici "Novosti" tvrde da je, i pored pojedinih neslaganja EU i Namačke sa administracijom Donalda Trampa - kao što je slučaj sa politikom prema sukobu Izraela i Palestine - ova "ofanziva" da se izguraju Rusija i Kina sa Balkana, koordinirana sa Vašingtonom.

Tome u prilog ide i činjenica da su se zahtevi za odustajanje od vojne vežbe u Belorusiji "poklopili" sa otvorenim priznanjem Trampovog specijalnog izaslanika za dijalog Ričarda Grenela da je ključni cilj sporazuma parafiranog u Beloj kući - da se region pomeri ka Zapadu i udalji od Rusije i Kine.

Vlada Srbije je pod pritiskom Brisela i Berlina, a na inicijativu izvestioca Evropskog parlamenta Vladimira Bilčika, donela odluku da na šest meseci obustavi vojne vežbe sa svim partnerima, i sa Istoka i sa Zapada. Kako saznajemo, u oktobru je u Belorusiji trebalo da se održi zajednička vežba sa članicama ODKB "Neraskidivo bratstvo", a zatim i združeni manevri sa Belorusijom "Zajednički udar", u Srbiji.

Šef diplomatije EU Đozep Borelj rekao je juče da je Evropska komisija svesna bliskih veza između Srbije i Rusije, ali i da se od naše zemlje očekuje da deluje u skladu sa svojim strateškim ciljem članstva u Uniji:

- Srbija treba da se postepeno usklađuje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU. To pitanje se redovno pokreće sa Srbijom, na neformalnim sastancima političkog dijaloga i drugim razgovorima u okviru Procesa stabilizacije i pridruživanja.

Direktor istraživanja u ISAC fondu i koordinator radne grupe Nacionalnog konventa o EU za poglavlje 31 (usklađivanje spoljne i bezbednosne politike) Igor Novaković kaže, za "Novosti", da veruje da je iz Brisela bilo određenih kritika zbog pojedinih tačaka sporazuma iz Vašingtona:

- Srbija će, pre ulaska u EU, morati u potpunosti da uskladi svoju spoljnu politiku sa Briselom. Pozicija EU o Jerusalimu je definisana još 2009. i Srbija je do sada sledila tu politiku. Vidna su određena pomeranja i kada je reč o Belorusiji, jer je Srbija pre otkazivanja vojne vežbe podržala i deklaraciju EU o predsedničkim izborima u toj zemlji.

Saradnik instituta za evropske studije Slobodan Zečević objašnjava, za "Novosti", da je evidentno da SAD i EU smatraju ovaj region zonom svog uticaja i da žele da zemlje Zapadnog Balkana odvoje od Rusije i Kine:

- Vašington i Brisel su i ideološki i vojno i strateški saveznici i očigledno je da u ovom slučaju deluju koordinisano.