AMERIČKI LIST OTVORIO DOSIJE DEVEDESETIH: Bombe na Beograd ili pomoć u normalizaciji odnosa - Kosovo konačna tačka raskola Trampa i Bajdena?

Ipak, kako piše poznati list "Washingtonexaminer", možda najveća razlika u njihovim koncepcijama spoljne politike Sjedinjenih Američkih Država, došla je do izražaja u petak, kada je u Beloj Kući u Vašingtonu, a uz prisustvo predsednika Donalda Trampa, potpisan sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa Beograda i Prištine.

Dvadeset i jednu godinu nakon što je Bajden bio jedan od predvodnika napora Bila Klintona da bombarduje Beograd, Trampova administracija postigla je nezamislivo: normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine, uz dogovor da Beograd preseli svoju ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim, a da takozvano Kosovo prizna jedinstvenu demokratiju na Bliskom istoku.

Ovaj sporazum u potpunosti se ukpala u dva najvažnija diplomatska napora Trampove administracije: naporom Džerada Kušnera da postigne formalno priznanje Izaela na Bliskom Istoku, i misijom Ričarda Grenela da donese mir na Balkanu.

Otprilike od pada Rimskog carstva do srednjeg veka, piše ovaj magazin, Kosovo je bilo domovina Srba. Nakon što su osmanski kolonisti pokušali da očiste Srbe iz regiona, susedni Albanci su došli da ga okupiraju. Srbi su na kraju izborili nezavisnost i od Osmanskog i od Habzburškog carstva, povrativši kontrolu nad Kosovom tokom gotovo jednog veka kao deo Jugoslavije, kada su na Kosovu ponovo počeli nemiri, koji su rezultirali činjenicom da su privremene vlasti u Prištini proglasile nezavisnost 2008. godine.

Tadašnja Klintonova administracija bila je nestrpljiva da se uključi u "rešavanje problema" kada su se pojavili prvi izveštaji o navodnom genocidu i etničkom čišćenju Albanaca na Kosovu. Hilari Klinton je odlučno podstakla svog supruga da bombarduje Beograd, u nadi da će rešiti konflikt koji seže pet vekova unazad. I naravno, kako očigledno sarkastično navodi ovaj magazin, u svemu tome Klintonova nije imala nikakvu ideju o ostvarivanju spoljnopolitičkih interesa Sjedinjenih Američkih Država.

U Bajdenu, Klintonovi su pronašli senatora koji će zdušno zagovarati izglasavanje zakona koji odobrava bombaški napad na Jugoslaviju.

Klintonova administracija u svojoj kampanji povećavala je brojeve o žrtvama na Kosovu, kako bi za svoju ideju pridobila javnost i opravdala "nužnost" napada na Jugoslaviju.

U kampanji NATO bombardovanja, koju "Amnesty International" smatra ratnim zločinom, ubijeno je oko 500 Jugoslovena, piše "Washingtonexaminer".

Nakon "oslobođenja" sa Kosova je proterano stotine hiljada Srba i pripadnika različitih nacionalnih manjina, a na stotine njih je ubijeno. U posebno brutalnom antisrpskom pogromu 2004. godine, raseljeno je hiljade Srba, ubijeno na desetine njih, a zapaljeno stotine domova i pravoslavnih crkava i hramova.

Samo, ponovo sarkastično primećuje autor ovog članka, nikako to "nemojte nazvati etničkim čišćenjem".

Danas, takozvano Kosovo ima najmlađu evropsku populaciju i najveću stopu nezaposlenosti. Tri od pet stanovnika na Kosovu su nezaposlena, ljudi su i dalje etnički raslojeni, a manjine terorisane. Takozvano Kosovo povelo je svojevrsni trgovinski rat sa Srbijom, uvevši takse od 100% na svu robu uvezenu iz Srbije.

Ipak, mnogo se toga promenilo od bombardovanja Jugoslavije. 1999. godine Tramp se odlučno protivio kampanji bombardovanja. Na dan potpisivanja sporazuma o normalizaciji ekonomskih odnosa u Beloj kući, Trampova administracija ubrala je plodove jednogodišnjeg napora da ublaži bar deo štete koju su za sobom ostavili Klintonovi i Bajden. Trampov istorijski dogovor osigurava obostrani interes za mirom.

Na pitanje o postignutom sporazumu Bajden je delovao kao da ne zna ništa ni o Kosovu, ni o tome šta je Tramp učinio, navodi "Washingtonexaminer".

- Ne znam na koji dogovor mislite, u redu? - rekao je Bajden i dodao:

- Ono što sam uvek tvrdio o Srbiji i Kosovu, jeste da Kosovo treba da bude nezavisno, a ne deo Srbije. Proveo sam tamo dosta vremena - rekao je on.

Jasno, ne dovoljno vremena, zaključuje autor članka.