NEBOJŠA STEFANOVIĆ: U Vašingtonu se nije desilo ono čemu su se radovali i nadali Đilas i Tadić i Jeremić

- Uzalud su se radovali i Đilas i Tadić i Jeremić i svi ostali iz njihove grupacije stranaka, koja nema naročitu podršku građana Srbije uprkos svim pokušajima stvaranja privida kroz Đilasove i Šolakove medije. U Vašingtonu se nije dogodilo ono čemu su se oni radovali i nadali – da će bilo ko iz Srbije potpisati priznanje nezavisnosti Kosova i Metohije.

I da to potpuno ogolimo – nadali su se priznanju kosovske nezavisnosti, jer su računali da će to biti dovoljan razlog i trenutak koji će njih propale političare, uspešne pljačkaše Srbije i ljude čije kompanije su profitirale za milijarde, dok je narod siromašio, ponovo vratiti na vlast. Zamišljali su taj trenutak, maštajući valjda da će narod pohrliti na ulice ne bi li ih ustoličio u nove mandate, ministarske i direktorske fotelje, prelazne vlade i sve to  ako je ikako moguće bez izbora i bez narodne volje.

Ništa se od toga naravno nije desilo. Zato danas i ne mogu da se raduju rezultatima vašingtonskog sporazuma i svemu što je predsednik Aleksandar Vučić uspeo da izdejstvuje za Srbiju, pa nastavljaju kampanju protiv njega i Srbije. Pošto su im zamisli propale, obesili su nos i oni i predstavnici kosovskih Albanaca i tu su postigli apsolutno jedinstvo kao jedini ožalošćeni epilogom razgovora u Vašingtonu i nastavili svoje besomučne kampanje.

Aleksandar Vučić je uspeo da razgovara sa jednom zemljom koja je u vreme dok su oni bili na vlasti bila potpuni promoter kosovske nezavisnosti i ni najmanje na strani Srbije. Uspeo da je da ta država danas za pregovaračkim stolom sa Srbijom razgovara kao sa ravnopravnim partnerom, da Srbiju tretiraju na način kojim joj ne nameću rešenje koje implicira kosovsku nezavisnost i istovremeno nude ekonomsku pomoć. Sve je to korak napred u budućnosti naše zemlje.

I očigledno da tu reč budućnost ne razumeju ni Đilas, ni Jeremić, ni Tadić, niti bilo kod od njih. Oni razumeju samo prošlost, jer su tada živeli dobro, koristili državne privilegije i zarađivali milione i milijarde.

Srbija je u Vašingtonu postigla istorijski uspeh i jednu neočekivanu, gotovo nemoguću stvar. Nije morala da potpiše bilo šta što je štetno po njene nacionalne interese, a uspela je da napravi novu vrstu strateškog partnerstva sa Sjedinjenim Američkim Državama. To potvrđuju, sa gorkim ukusom u ustima i suzom u oku, i brojni eksperti i predstavnici zemalja koje nisu naklonjene Srbiji.

I pošto Đilasa, Tadića, Jeremića i druge to užasno boli, očigledno će nastaviti svoju kampanju. Jasno je da nemaju nikakvih logičnih argumenata i jasno je da ne izgovaraju bilo šta što dokazima opovrgava činjenice.

Sada su od toga da će Vučić biti izdajnik i da će Americi predati Kosovo,  došli do toga da li je imao pravo da potpiše ovom hemijskom olovkom ili onom, da li je imao pravo da sedi sa leve ili desne strane od Trampa i da li je imao pravo da predstavlja Srbiju u inostranstvu. Podsetiću sve da mu to ovlašćenje daje i Ustav, ali i činjenica da je 2017. godine na predsedničkim izborima dobio podršku 55 odsto građana i ubedljivo pobedio u prvom krugu.

Pošto su sa suštine prešli na semantičke primedbe, jasno je da opozicija i dalje nema bilo kakav plan, da jedino čeznu za svojim foteljama, kojih se ne bi odrekli pa taman morali da priznaju nezavisnost Kosova, a to je upravo ono što Vučić neće da uradi.

Republika Srbija je danas, zahvaljujući Vučiću, poštovan partner, glas Srbije se čuje u svetu i ono što je Vučić uradio i ono što radi i u Vašingtonu i u Briselu, samo učvršćuje našu državnost, položaj Srbije i pomaže da naša zemlja u budućnosti bude ekonomski snažnija i uticajnija. Samo takvom politikom možemo imati značajniju ulogu u regionu i državu u kojoj građani imaju budućnost, ali to ne razumeju ni Đilas, ni Tadić, ni Jeremić, ni bilo ko od njih - stoji u saopštenju Nebojše Stefanovića.

Zapratite Novosti sport na Fejsbuku