GRENELOVA OFANZIVA MATIRALA BRISEL: EU skrajnuta u dijalogu Beograda i Prištine
OFANZIVA u koju je krenuo Ričard Grenel, specijalni izaslanik predsednika SAD za dijalog Beograda i Prištine, a nakon što je iz EU "miniran" sastanaka koji je zakazao za kraj juna u Beloj kući, za sada je "matirala" Brisel, gde ne kriju zbunjenost dešavanjima u Vašingtonu.
Iako se na susrete u Beloj kući, nadovezuju i sastanci timova Beograda i Prištine, početkom sledeće nedelje, u diplomatskim krugovima EU ne kriju nezadovoljstvo zbog toga što je uloga Unije očigledno skrajnuta na sporedni kolosek u rešavanju pitanja KiM.
Takođe, očekuju odgovor Vašingtona šta će se danas naći na stolu i parafirati. Oglasio se i Peter Stano, portparol EU, koji je rekao da je Unija obaveštena o agendi i modalitetima sastanka u Vašingtonu, ali ne i o sadržaju razgovora i dokumentata:
- Uvek postoji razmena informacija između Brisela i Vašingtona kada je reč o dođajima koje organizuje SAD, a koji mogu doprineti dijalogu Beograda i Prištine. Naši američki partneri su nas informisali o agendi i modalitetima sastanka, koji je deo procesa koji američki partneri organizuju u okviru svojih aktivnosti o otvorenim pitanjima između Kosova i Srbije.Koja god aktivnost može pozitivno da se uključi i porži dijalog koji vodi EU o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine je dobrodošla - kaže Stano.
Kako za "Novosti" kaže Suzana Grubješić, iz Centra za posljnu politiku, do sada se činilo da SAD i EU nisu preterano zainteresovane za punu saradnju i koordinaciju u dijalogu između Beograda i Prištine:
- To vidimo i iz poslednjih izjava Grenela, koji kaže da SAD nisu uključene u ono što rade Evropljani i predstavnik EU za dijalog Miroslac Lajčaka, koga su SAD samo obavestile o sastanku. U Briselu će se u ponedeljak nastaviti tamo gde se stalo, po utvrđenoj agendi. Možda ovaj ekonomski dogovor podstakne Brisel da pokuša da napravi vidljiviji napredak nego do sada, mada je mnogo veći izazov sklopiti politički dogovor.
Politički analitičar Nemanja Starović objašnjava, za "Novosti", da se rivalstvo Vašingtona i Berlina poslednjih godina reflektuje na mnogim poljima, a jedno od njih, iako možda ne i najvažnije, svakako je Zapadni Balkan, gde obe važne zapadne prestonice žele da pod njihovih posredništvom dođe do sporazuma Beograda i Prištine:
- Postizanje ekonomskog sporazuma u Beloj kući bi po toj definiciji moglo da donekle antagonizuje zvanični Berlin, ali je ta opasnost izbegnuta razgovorom predsednika Vučića sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, nakon kojeg je srpski predsednik i izjavio da oseća izvesno rasterećenje. Iz toga se može zaključiti da će Nemačka pružiti šansu ekonomskom sporazumu, te da ga neće sabotirati na bilo koji način. Ne bi trebalo, međutim, sumnjati u to da će Nemačka istovremeno insistirati na nastavku Briselskog procesa, do čega će doći već u ponedeljak i u kojem bi moglo doći do značajnog ubrzanja. Dakle, ne sputavajući razvoj ekonomske saradnje za šta će zasluge preuzeti američka administracija, EU i njena centralna država će ubrzati rad na dostizanju sveobuhvatnog obavezujućeg sporazuma Beograda i Prištine, kojim će biti obuhvaćena i barem neka od osetljivih političkih pitanja.