STEFANOVIĆ: Đilas i dalje ima problem sa vladavinom prava

- Dragan Đilas i dalje ima problem sa vladavinom prava. Smatra da ako je on odlučio da za njega zakoni ne važe, da za njega ne važi karantin ili bilo koja mera koju država sprovodi, onda ni sud nema pravo da ga osudi. Zato što je Dragan Đilas tako odlučio - rekao je Stefanović i dodao:

- On i kasta nedodirljivih direktora njegove kompanije „Dajrekt medija“ i bliskih ljudi iz njegove stranke su ti na koje će se zakoni primenjivati selektivno. Oni će odlučivati ko će biti policajac, ko će biti tužilac, a ko sudija, ali i kakve će odluke donositi. Oni će odlučivati koji će zakoni da važe, a koji neće, za koga će da važe, a za koga neće da važe. Oni su ti koji će da odlučuju i ko će kakav posao da dobije, oni su ti koji mogu da prodaju sekunde i da grade puteve. Baš kao što je i danas rekao da treba da odlučuje koje kompanije treba da grade puteve, znači ne one koje posao dobiju na tenderu, iako se naravno zna kako se grade putevi i šta su zakonske procedure koje svaka kompanija mora da prođe.

- Sve to je očigledno način razmišljanja Dragana Đilasa koji je po hiljaditi put ponovio. Svesni smo da imamo posla sa čovekom koji bi Srbiju uveo u potpuno ogoljenu diktaturu i koji bi Srbijom upravljao kao svojom privatnom firmom. S tom razlikom što je njegova privatna firma, u periodu dok je bio na vlasti, zaradila stotine miliona evra, a građani Srbije nisu. Podsetiću samo na plate lekara i medicinskog osoblja. Svi ti ljudi o kojima Đilas danas priča i kaže kako su im male plate, u vreme dok je bio na vlasti imali su duplo manja primanja nego što imaju danas. U tom periodu Đilas se samo hvalio visokim platama koje imaju zaposleni u njegovim firmama, a te plate su poticale od novca koje su Đilasove firme zarađivale kupoprodajom sekundi radeći sa Telekomom, RTS-om i drugim državnim kompanijama - kaže Stefanović i dodaje:

- Tako je Dragan Đilas postao veoma bogat, njegovi zaposleni imali lepe plate, a lekari imali plate nešto veće nego što danas imaju medicinske sestre. Minimalna zarada je tada bila 159 evra, pa je ostalo da nam Dragan Đilas objasni kako je to lepo bilo što su građani živeli sa 159 evra minimalca. Ili kako su to uživali sa platama koje su prosečno bile manje za 40 ili 50 odsto nego što su danas. Što se tiče sreće, očigledno Đilas smatra da su ljudi bili srećni što je on na vlasti, pa da im plata nije bila ni potrebna. Da je za doručak, ručak ili večeru dovoljno samo to što on obavlja neku funkciju i što njegove kompanije zarađuju milijarde. I da im je jedina sreća bila u životu da znaju da je Đilas neki funkcioner, ministar, direktor, gradonačelnik ili partijski šef i da je to činilo čitavu Srbiju veoma srećnom. Naravno da se iz milionerske fotelje teško gleda kako žive obični ljudi. Zato Dragan Đilas to ne zna, a očigledno je tu odvojenost od realnosti i taj način razmišljanja zadržao i danas.

- Što se tiče slobode medija, malo šta ima da se doda na reči pokojne Verice Barać koja je 2011. opisala kako su svi mediji u Srbiji stavljeni pod kontrolu i ulogu Dragana Đilasa u njoj. Njen zaključak iz te godine glasio je da „u Srbiji ne postoji više nijedan slobodan medij“, te ne treba dodatno opisivati stanje u medijima u vreme kada je Đilas bio na vlasti - rekao je Stefanović i dodao:

- O tiražima novina, čitanosti portala i gledanosti televizija jasno je, ne odlučuju političari, već njihov sadržaj i građani kao publika. Ogoljena mržnja protiv Aleksandra Vučića i svakodnevni pokušaji da dele Srbiju sigurno neće neki medij učiniti čitanim ili gledanim, pa tako ni one pod kontrolom Dragana Đilasa ma koliko ih plaćao, jer to ne zanima građane. Od najteže teme za našu zemlju, Kosova i Metohije, Đilas je bežao i kada je bio na vlasti, baš kao i danas. Naravno, jer je svestan da su i on i Vuk Jeremić i Borko Stefanović i Boris Tadić i čitava njihova politička klika, u vreme dok su bili na vlasti, radili sve da smanje suverenitet Srbije. Dugačak je niz, od pitanja Međunarodnom sudu pravde o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti, preko izmeštanja pregovora o KiM iz Ujedinjenih nacija u Evropsku uniju, do uvođenja kosovskog pečata, carina i granica između dva dela Srbije. Činili su sve samo da bi Srbiji bilo teže, a oni politički profitirali. I tada ih nije zanimao nijedan građanin Srbije, pogotovo ne oni koji žive na KiM. Aleksandar Vučić je smogao snage, i često i na svoju štetu i trpeći ogromne pritiske, uspeo da u ovim godinama vrati ovu temu za sto i obezbedi da se Srbija sluša i da se uvaže njeni stavovi. U vreme kada su Đilas i njegova klika bili na vlasti, za većinu zapadnih zemalja takozvano Kosovo bilo je nezavisno i tema o kojoj nema šta više da se razgovara. I danas ti isti ljudi, umesto da pomognu u zaštiti nacionalnih interesa ili makar ćute dok se Aleksandar Vučić bori za poziciju Srbije, čine sve da u danima kada se vode najteži razgovori za našu zemlju olakšaju posao našim protivnicima na pregovaračkom polju. Srećom, građani Srbije umeju da prepoznaju ko radi u njihovom interesu i ko neće dozvoliti bilo kome da unizi Srbiju i nanosi štetu našim nacionalnim interesima. Građani Srbije i te kako umeju i da ocene ko je taj koji se bori za našu zemlju i jako dobro umeju da pokažu na svim izborima u koga imaju poverenja, a danas je to bez sumnje Aleksandar Vučić.“