ŠTA SE PRIČA U BELOJ KUĆI? Od Trampa traže da stavi na sto sa Srbijom istragu o braći Bitići
PORODICA braće Bitići, američkih državljana albanskog porekla ubijenih 1999. godine, traži da tokom razgovora predstavnika Beograda i Prištine ove nedelje u Vašingtonu tema bude i rešenje zločina nad Ilijem, Agronom i Mehmetom Bitićijem.
Novosti
- Predsednik SAD Donald Tramp, premijer Kosova Avdulah Hoti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić moraju da razgovaraju o tome - saopštila je porodica Bitići.
Oni su ocenili da Tramp mora da pokrene slučaj predstavljajući Amerikance koji su žrtve u inostranstvu, dok Hoti mora da pokrene tu temu kao predstavnik Kosova.
- Predsednik Srbije, koji predstavlja čast svoje reči i spremnost Srbije da krene dalje od zločina Miloševićeve vlade, mora na odgovarajući način da objasni put dalje u slučaju braće Bitići. Ako se to ne uradi, to će poslati jasnu poruku žrtvama i ratnim zločincima da su SAD, Kosovo i Srbija spremni da okrenu glavu kada se ukaže politička prilika. U potpunosti podržavamo da Kosova i Srbija dođu do dogovora koji će pokrenuti te dve velike nacije ka trajnom miru, međutim, takav napredak može da se ostvari samo ako se razmatraju teška pitanja, uključujući slučaj braće Bitići - navodi se u ovom saopštenju.
Američki zvaničnici tokom svakog susreta sa srpskim državnim vrhom naglašavaju da je stavljanje tačke na ovaj slučaj jedan od prioriteta bilateralnih odnosa SAD sa Srbijom, a predstavnički dom Kongresa je prošle jeseni doneo rezoluciju kojom se od Beograda zahteva da reši ubistvo braće Bitići. Foto: Ž. Knežević
HOTI I MINISTRI U VAŠINGTONU
DELEGACIJA Prištine, koju predvodi premijer privremenih institucija Avdulah Hoti, otputovala je juče u Vašington gde bi u petak trebalo da se sastane sa predstavnicima Beograda. U kosovskom timu su zamenici premijera Driton Seljmani iz DSK i Aljbuljena Baljaj Haljimaj iz Socijaldemokratske inicijative, ministri spoljnih poslova Maljiha Haradinaj Stubla, pravde Seljim Seljimi iz Alijanse za budućnost Kosova i infrastrukture Arban Abraši iz DSK. Hoti je pozvao i opozicione DPK Kadrija Veseljija i pokret Samoopredeljenje Aljbina Kurtija da delegiraju svoje predstavnike u tim za pregovore, ali su oni to odbili.
Ilij, Agron i Mehmet su iz SAD došli krajem devedesetih da se bore u redovima terorističke OVK, a uhapšeni u junu 1999. godine zbog ilegalnog ulaska u zemlju. Sud u Prokuplju osudio ih je na 15 dana zatvora. Odobreno im je da iz pritvora izađu tri dana ranije, ali su odvedeni u bazu Specijalnih antiterorističkih jedinica MUP-a u Petrovom Selu gde su ubijeni. Pronađeni su u masovnoj grobnici jula 2001. sa prostrelnim ranama na potiljku.
Amerikanci za ovaj zločin krive nekadašnjeg komandanta Žandarmerije Gorana Radosavljevića Gurija, koji je bio na čelu kampa u Petrovom Selu, ali je on više puta, uključujući i svedočenje pred sudom, negirao da ima bilo kakve veze sa zločinom.
Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu dva puta je oslobodilo optužbi dvojicu srpskih policajaca, Sretena Popovića iz Niša i Miloša Stojanovića Šešelja iz Kruševca, koji su optuženi za ratni zločin jer su pomagali u ovom ubistvu.