ALBANSKI LOBI SPREMAN DA ZARIJE NOŽ SRBIJI: Istoričar Aleksi Trud kaže da Beograd sada ima šansu, jer je Priština oslabljena

To, u razgovoru za "Novosti", ističe Aleksi Trud, francuski istoričar, u susret predstojećim teškim razgovorima u Vašingtonu o rešavanju kosovskog problema. Naš sagovornik ističe da će se u ovim razgovorima vezati sudbine RS i Kosova i Metohije:

- Naročito ako se imaju u vidu izjave predsednika RS Milorada Dodika poslednjih nedelja. Nema nikakvog pravnog i istorijskog razloga da Banjaluka ne dobije isto ono što bi dobila i Priština. Evropljani žele da odvoje ova dva pitanja, ali Trampova administracija ima pragmatičan pristup i misli da bi bilo u redu da se sve reši odjednom.

* Mogu li u Vašingtonu da nas iznenade širim kontekstom, iako su zakazali sastanak samo o ekonomskim pitanjima?

- Mogu da iznenade kao u Dejtonu. Verujem da će pokrenuti i političke teme. Trampova administracija ima politički projekat za ceo region.

* Trampu bi uspeh u ovim pregovorima, kao veliki poen na međunarodnom planu, značio za reizbor?

- Mnogi Amerikanci i ne znaju gde se nalazi Kosovo. Ali, svakako bi dobio "kredit", jer je u jednom delu sveta doneo mir.

* Kakva je, s druge strane, uloga Evrope u rešavanju kosovskog problema?

- Različita od američke. I dalje ne žele da razgovaraju o razgraničenju, za razliku od Vašingtona. Ne razumem politiku Brisela. Pitam se šta EU želi za Kosovo. Nemam utisak da ima politički projekat za ovaj region. Ukoliko Tramp uspe u pregovorima, sve će se rešiti u septembru. Ako ne uspe, možda će se Brisel vratiti u igru i predložiti globalno rešenje za Zapadni Balkan. U svakom slučaju, bolje bi bilo za Srbiju da proba da iskoristi ovu priliku, jer je poznat proalbanski lobi oko demokrata i Bajdena.

* Gde je tu Rusija?

- Deluje iz senke. Dosta je prisutna, ali je ne vidimo previše. Ali, bitno je što podržava poziciju Srbije u UN i njen teritorijalni integritet.

* Kako, s istorijske tačke gledišta, posmatrate sve ovo što se trenutno događa u svetu oko korone?

- Postoji pandemija, pokušaj da se manje ili više uspešno reši ova situacija, ali u isto vreme na delu je i određena vrsta kolektivne histerije. Ima 800.000 mrtvih, ali je prošle godine, recimo, preminulo dvostruko više ljudi od tuberkuloze. Iz predostrožnosti, želeći da obuzdamo epidemiju, uspeli smo da parališemo ekonomiju, proletos, a verovatno će tako biti i na jesen.

* Imaju li svetski lideri obavezu da nađu izlaz iz ove situacije?

- Političke vođe velikih sila moraju da pronađu rešenje i zaštite građane. Ali, dok se ne nađe efikasan tretman nemam utisak da je stanovništvo zaštićeno. U isto vreme šalju astronaute u svemir, a na zemlji ne umeju da reše ovako važan problem.

* Šta bi morali i mogli bolje?

- Dobro su okruženi, ali ne umeju da odaberu strategiju. Makron je govorio da smo u ratu. Ali, nije preduzeo mere koje odgovaraju ovakvoj definiciji. U avgustu su svi političari ovde otišli na more, kao da se ništa ne dešava.

* Kako će istorija jednoga dana pamtiti velike svetske lidere, kada je reč o upravljanju ovom krizom?

- Kao malo sposobne ljude koji srednjovekovnim metodama pokušavaju da reše globalni problem u 21. veku. Na Solunskom frontu je bilo mnogo mrtvih ne samo od metaka, već i od bolesti. Ali to nije sprečilo vojnike da se bore i pobede. Danas niko ne dezinfikuje ulice, metro, javne prostore. Jedino rešenje koje su pronašli je nošenje maski, koje su neophodne, ali nisu i jedina moguća strategija. Sve snage treba usmeriti ka brzom pronalaženju efikasnog tretmana.

* Zbog čega je za to, prema proceni SZO potrebno više od 30 milijardi dolara?

- Jasno je da trenutno postoji besomučna trka velikih zapadnih farmaceutskih kompanija oko toga ko će prvi da pronađe cepivo i koje će, svako, koštati bar 50 evra. Ogroman je ekonomski ulog. Ruska vakcina nije skupa i zato je svi mediji na Zapadu apriori kritikuju.

* Francuski predsednik Makron kaže da će vakcina biti pronađena možda za nekoliko meseci. Zar već ne postoji?

- Postoje, i kineska, i ruska. Napraviće je i drugi. Ako su na Zapadu zaista mondijalisti i otvoreni, zašto odbijaju tretmane koji dolaze sa drugih strana? To je potpuno nelogično.

* Ispada da je na Zapadu veći strah od ruske vakcine nego od kovida?

- Takav je ovdašnji mentalitet. Postoji strah od svega što dolazi iz Rusije. I dalje opstaju repovi Hladnog rata.

* Šta mislite o ruskoj vakcini? Da li biste je primili?

- Ne znam da li je najbolja, ali mislim da može da leči stanovništvo. Rado bih je primio. Pošto je verovatno neće biti u Francuskoj, ako je bude u Srbiji, doći ću na jesen da je primim!

* Koliko u svemu ovome što nam se dešava ima zdravstva, a koliko politike?

- Ovo je zdravstveni problem u kome ima mnogo politike. U Aziji, centralnoj i istočnoj Evropi u prvom planu je zdravstvena situacija, za razliku od Zapada. Sankcije koje je Tramp uveo ruskom institutu potvrđuju da je buduća vakcina postala oružje Hladnog rata. Kina je istovremeno pomogla mnogim zemljama kao, na primer, Italiji ili Srbiji. Biće ovo i vruća socijalna jesen u svetu, s mnogo otpuštanja radnika. Sve su to politički i socijalni elementi ove zdravstvene krize.

* Ima li vodeći svetski establišment nameru da ovu situaciju u kojoj smo se našli iskoristi i za neke druge interese?

- Žele da bolje nadgledaju stanovništvo. Propisivanje obaveznih maski je u isto vreme i neka vrsta društvene kontrole. Namera im je, kada se već sve ovo desilo samo od sebe, da promene tip društva, uvedu rad na daljinu, manje korišćenje gradskog saobraćaja, sve ono što smanjuje troškove.

* Kada ćemo skinuti maske i početi normalno da živimo?

- To je suštinsko pitanje. Imamo utisak da svemu ovome nema kraja. Sigurno će potrajati još nekoliko meseci. Bojim se da nas čeka još jedan masovni karantin pre nego što se stavi tačka na ovu pandemiju.

* Hoće li svet ikada više biti isti?

- Svet će svakako biti malo drugačiji. Nastavićemo da više radimo od kuće, ljudi će, kao što su to u Francuskoj ili Srbiji činili tokom izolacije, više ići na selo da žive, ali neće biti suštinskih promena. Ne treba biti pesimista. Čim se kriza završi doći će do resocijalizacije. Čovek ne može da živi sam.