KRIJU ARHIVE TERORISTA tzv. OVK: Taktika Prištine je da se preleti preko tehničkih pitanja da bi se što pre potpisao obavezujući sporazum

Ovakav zaključak nameće se posle tri runde ekspertskih razgovora kojima posreduje predstavnik Evropske unije za dijalog Miroslav Lajčak. Tako je tokom susreta predlog Prištine bio da se razgovor o raseljenima privede kraju deklarativnom izjavom da "dve strane pozivaju sve raseljene da se vrate". Takva formulacija izbegla bi ulazak u suštinu problema zbog čega se raseljeni sa Kosmeta dve decenije ne vraćaju.

Šef srpske delegacije Marko Đurić, direktor Kancelarije za KiM, rekao je u petak da je prištinska strana u četvrtak htela da se dođe do bilo kakvog teksta posle kog bi rekla da je ovo pitanje zatvoreno, a da se ne pomenu prava raseljenih, niti da se definišu finansijska sredstva za obnovu kuća ili stvaranje radnih mesta:

- Od njih smo, i to kroz osmeh, čuli da na Kosovu ne postoji nijedan nerešen slučaj uzurpiranog srpskog stana. Na to sam rekao da je upravo to dokaz da moramo pravno da regulišemo njihovu obavezu po tom pitanju, jer je prema izveštaju OEBS uzurpirano 18.000 srpskih stanova i kuća, a prema našim podacima i više. Takođe, više od 500 srpskih porodica 22 godine ne zna šta je sa njihovim najbližima i nisu došli do njihovih tela, jer verovatno više nisu živi.

Isto tako, kako je preneo Đurić, predvodnik kosovske strane Skender Hiseni je tvrdio da ne postoje arhive tzv. OVK, za koje Beograd traži da se otvore. Srpska strana ih je demantovala stavljajući na sto izvode iz ovih arhiva, kao i knjige prištinskih profesora koji se pozivaju upravo na arhive OVK:

- Oni neće da se to pominje jer štite zločince, već i kod ove teme traže nekakvu uopštenu formulaciju. Paušlano koriste brojku od 20.000 silovanih Albanki, dok mi imamo imena i prezimena otetih i raseljenih Srba, kao i papire za celokupnu srpsku imovinu na KiM. I kod Prištine i kod dela međunarodne zajednice postoji tendencija da se preleti preko važnih tema bez pronalaska rešenja i zato neće biti lako ni na razgovorima na visokom nivou.

Dijalog na političkom nivou, podsetimo, prvo će se voditi u Vašingtonu 4. septembra, a tri dana kasnije i u Briselu. Da "posle početnog elana", pregovori Beograda i Prištine pod okriljem EU "boluju od istih problema" kao i u ranijem periodu, konstatovao je u petak "Dojče vele".

- Međusobne optužbe i oprečne izjave dveju strana su se nastavile. Jedina stvar oko koje su se šefovi delegacija Beograda Đurić i Prištine Hiseni saglasili posle sastanka u Briselu, jeste da su "razgovori bili teški" i da "druga strana nije konstruktivna". Iako je specijalni predstavnik Lajčak ovu rundu ekspertskih razgovora najavljivao kao "finalizaciju započetih tema", pitanje nestalih i raseljenih će se, po svemu sudeći, vratiti ponovo na sto 7. septembra, za kada je zakazan novi sastanak lidera i otvaranje novih tema - navodi se u njihovom tekstu.

STANO: ZATVORITI OTVORENA PITANjA JEDNOM I ZAUVEK

SASTANCI na ekspertskom i visokopolitičkom nivou u okviru dijaloga Beograda i Prištine nastaviće se dok se ne nađu obostrano prihvatljiva rešenja za sva otvorena pitanja jednom i zauvek - poručio je portparol EU Peter Stano.

Na pitanje briselskih dopisnika da pojasni o čemu se u četvrtak tačno razgovaralo, pošto su dve strane izašle sa oprečnim izjavama, Stano je ponovio da EU kao posrednik ne želi da komentariše "svaki korak" u procesu:

- Cilj ekspertskih razgovora je da se pripremi sledeći sastanak na visokom političkom nivou, na kome će u septembru u Briselu biti predsednik Srbije i premijer Kosova, ali i da se razgovara o svim otvorenim pitanjima koja moraju da se reše kako bi se napredovalo sa normalizacijom odnosa i kako bi došlo do potpisivanja pravno obavezujućeg sporazuma.

Prema rečima Stana, SAD su važan partner za EU i Brisel se nada "pozitivnom rezultatu" saradnje i normalizaciji odnosa Beograda i Prištine:

- Šta god drugo Srbija i Kosovo rade sa drugim stranama, a služi kao podrška ovom dijalogu i donosi opipljive i održive rezultate u normalizaciji, modernizaciji i EU putu, pozitivno je.