INTERVJU Marko Đurić: Brisel mora da kaže poslednju reč o opasnoj igri Prištine

To uopšte nije tema za diskusiju. Pitanje je koliko su neodgovorni pojedinci u Prištini spremni da idu daleko uzimajući za taoca naše crkve i manastire, ne bi li na taj način pokušali da iznude nešto od Beograda.

Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić, ovako odgovara na pitanje "Novosti" - sledi li posle udara na Visoke Dečane, kojeg u Prištini podvode i pod "nasleđe Kosova", sličan scenario i sa Pećkom patrijaršijom, Gračanicom? Posebno kada se uzme u obzir da je Priština 2008. usvojila Zakon o posebno zaštićenim zonama koji garantuje zaštitu srpskih manastira, a gde je prvi na listi baš manastir Visoki Dečani.

- Oni su spremni da gaze i sopstvene zakone u toj opasnoj igri i međunarodna zajednica mora da, u ime svojih vrednosti, kaže poslednju reč. Kao odgovoran narod mi ćemo preduzeti mere kako bismo zaštitili svoju baštinu i za predsednika Aleksandra Vučića to je prioritet.

o Radovi na putu kod manastira su pauzirani, ali je gradonačelnik Dečana Baškim Ramosaj poručio da će on pošto-poto biti izgrađen. Stoji li argument da je ovde reč samo o infrastrukturnom projektu?

- Da ne postoje kredibilne procene o ugroženosti naših svetih mesta, Kfor ne bi trošio snage na njihovo obezbeđivanje. Izgradnja puta u zaštićenoj zoni je napad na manastir i Kfor se nije iz puke znatiželje pojavio na tom mestu. Nepristojne izjave lokalnih zvaničnika ne zaslužuju ozbiljan komentar, jer postoji višegodišnji kontinuitet pritiska na Visoke Dečane. Sve što se tamo događa - nije slučajno.

o Očekujete li da će u nastavku dijaloga u Briselu, EU makar opomenuti albansku stranu što krši sopstvene propise?

- Međunarodna zajednica je u prošlosti pokazivala neograničen kapacitet za gledanje kroz prste Prištini. Iskusne diplomate u Briselu, međutim, imaju osećaj do koje se mere mogu tolerisati nestašluci Prištine kao sredstvo pritiska na Beograd. Položaj naše crkve i bezbednost našeg kulturnog i duhovnog nasleđa na KiM je verujem i za Brisel sa one strane dopustivog, jer, ako ništa drugo, reč je o evropskom hrišćanskom nasleđu i svetskoj kulturnoj baštini. Uostalom, da neko iz inostranstva nije okrenuo nekoliko brojeva telefona u Prištini i danas bi bageri u blizini Visokih Dečana radili punom parom.

o Ima li šanse za opipljiv pomak tokom susreta srpske i albanske delegacije u Vašingtonu 4. septembra, koji bi lično pozdravio i prvi čovek SAD?

- Naša strana odlazi spremna za konstruktivan razgovor. Namera domaćina da fokus stavi na ekonomiju koincidira sa našim stavom da je čitavom regionu u cilju zajedničkog razvoja potreban slobodan protok ljudi, kapitala, robe i usluga, uklanjanje barijera i bolje ekonomsko povezivanje. Videćemo koje će ideje domaćini ponuditi. Jedino o čemu sa sigurnošću u ovome trenutku mogu da govorim je naša otvorenost za razgovor o ekonomiji.

o Kako gledate na izjavu Meljize Haradinaj Stuble, tzv. ministarke spoljnih poslova Kosova, da Srbija u dijalogu nikada nije pokazala konstruktivnost, a da je "Kosovo" pravilo kompromise?

- Takvo tumačenje je apsurdno. Gospođa Haradinaj Stubla trebalo bi da prouči dokumenta iz Brisela i uveriće se da je stvarnost suprotna. Jedina tema u kojoj se Priština obavezala na znatnije kompromise bila je Zajednica srpskih opština, i do sada, 2.676 dana kasnije, nije učinjeno ništa po tom pitanju. Ljudi su ponekad skloni da poveruju u sopstvene izmišljotine.

o Predsednik privremenih institucija na KiM Hašim Tači nazvao je vinograde Orahovca "kosovskom Toskanom"...

- Metohija je bila i ostaće srpska. Vino iz Orahovačkog vinogorja služilo se na dvorovima Nemanjića. Car Dušan je, po predanju, čak dao da se izgradi vinovod od Velike Hoče do Prizrena. Srbi u orahovačkom kraju i danas, ljubavlju prema zemlji svojih predaka, i slaveći Svetog Trifuna, proizvode najkvalitetnija vina. Najboljim grožđem diče se u Orahovcu i Velikoj Hoči, gde vinicu ima i manastir Visoki Dečani, a uz podršku Kancelarije za KiM funkcioniše i nekoliko privatnih vinarija.