SASTANAK PREDSTAVNIKA BEOGRADA I PRIŠTINE U BELOJ KUĆI: Tramp vodi pregovore o Kosovu?
SASTANAK predstavnika Beograda i Prištine u Vašingtonu, koji je trebalo da bude održan 2. septembra, najverovatnije će biti održan dva dana kasnije.
Foto: AP
Postoji šansa da mu prisustvuje i prvi čovek Amerike Donald Tramp.
Kako "Novosti" saznaju, iako dolazak Trampa nije izvestan, ta opcija nije isključena i upravo zbog toga je sastanak i pomeren. Spekuliše se i da bi skup u Vašingtonu umesto jednog, mogao da traje dva dana, što su neki protumačili kao stvaranje okvira da se pojača pritisak na Srbiju za postizanje konačnog dogovora:
- Ništa još nije dogovoreno, vidim da postoje inicijative da se datum pomeri za dan, dva. Pritisak na Srbiju uvek postoji, ali ne treba unapred da bežimo i da se nadamo da se nikada ni o čemu ne postigne dogovor. Ne mislim da će biti lako, a da li lično osećam veliki teret povodom toga, odgovor je - da - naveo je juče predsednik Aleksandar Vučić.
Upitan da li se na sastanku u Beloj kući na stolu mogu naći i političke teme, Vučić je rekao da bi on voleo da budu samo ekonomske, ali da ne isključuje iznenađenja:
- Ne mogu da garantujem da neće biti političkih pitanja, jer za politički dijalog i statusna pitanja je nadležna Evropska unija, u skladu sa odlukom UN, što smo ranije prihvatili.
Mogućnost da Tramp učestvuje u razgovorima Prištine i Beograda pominjala se i uoči 27. juna, kada je sastanak prvobitno trebalo da bude održan. Vest o tome tada je objavio "Njujork tajms", ali je ona kasnije demantovana.
O DEČANIMA U BRISELU
PREDSEDNIK je rekao da će Srbija nastaviti da se političkim i diplomatskim sredstvima bori za Pećku patrijaršiju, Dečane, Gračanicu, "čak i za Banjsku na severu KiM, koju smo velikim delom obnovili uloživši ogromna finansijska sredstava":
- Ja ću svakako tu temu otvoriti u Briselu, jer to je jedna od stvari o kojoj se tamo mora govoriti. A ne znam da li će se o tome razgovarati u Vašingtonu.
Ubrzo je i taj sastanak otkazan jer je Specijalno tužilaštvo u Hagu, mimo dosadašnje prakse, javno obnarodovalo da je podnelo optužnicu za ratne zločine protiv predsednika takozvanog Kosova Hašima Tačija. Objavljivanje informacije o optužnici tada je protumačeno kao namerna diverzija najmoćnijih zemalja EU, da bi se u startu isekao pokušaj Trampove administracije da preuzme proces pregovora.
Od tada se stalno potcrtava da će se u Americi razgovarati samo o ekonomiji, a da Evropa ostaje zadužena za političke aspekte. Ipak, kako je Tramp i ranije pokazao da ne drži previše do diplomatskih obzira i planova evropskih lidera, ne bi bilo iznenađenje da ipak odluči da preuzme inicijativu. Ukoliko bi došlo do značajnijeg napretka u pregovorima, Tramp bi to mogao da upiše kao još jedan plus u spoljnoj politici pred novembarske izbore, posle nedavnog sporazuma Izraela i Ujedinjenih Arapskih Emirata.
U tom kontekstu, njegov dolazak na sastanak imao bi smisla jer bi mogao da pojača pritisak na pregovorače da naprave ustupke koristeći ogromnu političku težinu koju nosi funkcija predsednika Amerike. Trampovo prisustvo sigurno bi povećalo i pritisak na Prištinu koja je dosad odbijala bilo kakve ustupke, pa čak i primenu Briselskog sporazuma, u nadi da će aktuelnu administraciju u Vašingtonu sledeće godine zameniti nova, njima naklonjenija demokratska.