PROTEST PROTIV PORICANJA GENOCIDA NAD SRBIMA: Profesori i akademici potpisali peticiju protiv revizije istorije

Novosti online

20. 08. 2020. u 15:45

U PROTESTNOM pismu povodom obnove i odbrane ustaških zločina i ideja, objavljenom 29. jula 2020, izraženo je ogorčenje dvadeset šest akademika, profesora univerziteta, naučnih radnika, umetnika svetskog značaja, zbog izjava redovnih profesora Odeljenja za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu Nikole Samardžića i Dubravke Stojanović.

Foto: Tanjug

Da podsetimo, Dubravka Stojanović proglasila je atentat na Antu Pavelića „nasiljem“ i „krvnom osvetom“, a Blagoja Jovovića nazvala je „ubicom i nasilnikom“. Nikola Samardžić je, na društvenoj mreži „Tviter“ javno podržao anonimnu proustašku objavu u kojoj se vulgarno vređa srpski narod, a genocid počinjen u Jasenovcu naziva „odgovorom na vladavinu“ Karađorđevića. U Protestnom pismu je rečeno i da su ove izjave dvoje profesora Univerziteta u Beogradu deo šire obnove proustaških ideja u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, kao i upornog poricanja nacističkih i ustaških zločina, vidljivog u zemljama EU i u SAD.

Reakcije na Protestno pismo  pokazale su da je ono pogodilo u metu. Kao da su htele da potkrepe tvrdnje koje su u njemu iznete, iza izjava i objava Samardžića i Stojanovićeve stale su istaknute ličnosti iz javnog života Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, zemalja EU, ali i Srbije (Latinka Perović, Ivo Goldštajn, Tvrtko Jakovina, Husnija Kamberović, Dinko Gruhonjić, Radina Vučetić, Živko Andrijašević, Marko Atila Hor, Florijan Biber, i drugi). Mora se napomenuti da je većina ovih ljudi nedavno zajednički istupila i u „Apelu 88“, kada su, predvođeni Stjepanom Mesićem, Harisom Silajdžićem, Milanom Kučanom, Azemom Vlasijem, izrazili javnu podršku namerama režima Mila Đukanovića da Srpskoj pravoslavnoj crkvi preotme crkve i manastire i da, po ugledu na NDH, uspostavi svoju, novu pravoslavnu crkvu.

Verovatno ohrabrena ovom podrškom, Dubravka Stojanović je u novim izjavama, potvrdila svoja stanovišta (N1, 20. jul 2020, Danas, 1. avgust 2020). Nikola Samardžić je otišao i korak dalje pa je, na dan obeležavanja godišnjice „Oluje“, genocida nad srpskim narodom u Republici Srpskoj Krajini, 4. avgusta 2020, na „Tviteru“ javno podržao objavu izvesnog Dragana Subotića u kojoj doslovno piše: „Šta kome nije jasno pa se proseravaju ceo dan… More MARŠ srpska BAGRO od naroda…!!!!“

Poslednjih dana ova interesna grupa vodi pravu kampanju ne samo poricanja genocida, nego, zbog tona kojim se to čini, i poruge žrtvama genocida. Povod je odluka Ministarstva kulture Republike Srbije i njegove Komisije za otkup knjiga da srpskim bibliotekama ne predlože kupovinu knjige Jasenovac Iva Goldštajna, u kojoj se broj srpskih žrtava ovog logora smrti višestruko umanjuje. Njen autor je, pored ostalog, ne samo jedan od potpisnika peticije podrške izjavama Samardžića i Stojanovićeve, nego i „Apela 88“. Recenzentkinje njegove knjige su Latinka Perović i Dubravka Stojanović. Nikola Samardžić se u kampanju uključio tekstom u kome kritičarima Goldštajnove knjige poručuje da je „Jasenovac ponovo zona komfora svake javno ili tajno angažovane hulje i mentalnog probisveta“ (Danas, 14. avgust 2020).

Protestno pismo prećutano je, sa jednim izuzetkom, u svim velikim „opozicionim“ i „režimskim“ medijima. Glavne „opozicione“ televizije i novine marljivo su prenosile sve odgovore i izjave Samardžića, Stojanovićeve i njihovih prijatelja. „Najstariji dnevni list na Balkanu“, koji je prećutao Protestno pismo, pozvao je Latinku Perović da čitaocima objasni o čemu je reč u Goldštajnovoj knjizi.

Sve ukazuje na to da se srpskoj kulturi i danas, 40 godina posle smrti Josipa Broza Tita i 60 godina od smrti Ante Pavelića, nameće hrvatsko starateljstvo, prikriveno iza zapadnjačkih, titoističkih, jugoslovenskih fraza. Saradnja između komunista i hrvatskih šovinista odavno je utvrđena istorijska činjenica. Ono što je već u boljševičkoj Rusiji uočio Stanislav Vinaver, udruživanje hrvatskih frankovaca i komunista, ostvareno je u titoističkoj Jugoslaviji, rasparčavanjem srpskog naroda i njegovim pretapanjem u nove, sintetičke nacije, ujedinjenjem Hrvatske i širenjem njenog uticaja na sve jugoslovenske republike. Očigledno je da je ova koalicija preživela raspad druge Jugoslavije.

Pozivamo etičke komisije Filozofskog fakulteta i Univerziteta u Beogradu da se oglase povodom izjava Nikole Samardžića i Dubravke Stojanović. Podsećamo da se umanjivanje broja žrtava u nizu evropskih zemalja smatra poricanjem Holokausta. Pozivamo Srbiju i Republiku Srpsku da spreče nedostojno, javno licitiranje brojem žrtava Jasenovca i da se ugledaju na primere šesnaest evropskih zemalja i Izraela, u kojima je poricanje Holokausta zakonom zabranjeno. Zahtevamo, po ugledu na Rusiju, Izrael i Jermeniju, ukidanje bilo kakve tolerancije prema svim vidovima poricanja genocida nad srpskim narodom. Isto tako, zahtevamo da proučavanje genocida postane prioritet naše nauke, tako što će Republika Srbija i Republika Srpska za to konačno obezbediti sve institucionalne uslove. To dugujemo milionima naših svetih mučenika, koji su stradali tri puta u 20. veku, u dva svetska rata, u „Bljesku“ i „Oluji“, od iste, zločinačke ruke. To dugujemo svojim potomcima, koji moraju da budu sačuvani i odbranjeni od ovog zla.

Beograd, na Preobraženje Gospodnje 2020.

  1. Episkop umirovljeni zahumsko-hercegovački Atanasije (Jevtić)
  2. Prof. dr Slobodan Antonić
  3. Prof. dr Zoran Arsović
  4. Dušan Bastašić, udruženje Jadovno 1941
  5. Komnen Bećirović, književnik
  6. Matija Bećković, akademik SANU
  7. Ljiljana Bogdanović, novinar
  8. Svetislav Božić, kompozitor, dopisni član SANU
  9. Prof. dr Siniša Borović, general
  10. Prof. dr Vesna Bratić
  11. Prof. dr Veljko Brborić
  12. Prof. dr Đorđe Bubalo
  13. Prof. dr Slobodan Vladušić
  14. Prof. dr Dragan Vojvodić, dopisni član SANU
  15. Srđan Volarević, književnik
  16. Aleksandar Vujović, urednik Novog Standarda
  17. Prof. dr Igor Vuković
  18. Branko Vučinić, politikolog
  19. Marinko Vučinić, publicista
  20. Ranko Gojković, pisac i prevodilac
  21. Prof. dr Vasilije Gvozdenović
  22. Prof. dr Jovan Delić, dopisni član SANU
  23. Dr Vladimir Dimitrijević, profesor
  24. Dr Dušan Dostanić
  25. Prof. dr Jovan Dušanić
  26. Prof. dr Aleksandar Đikić
  27. Veljko Đinović, Udruženje Jadovno 1941
  28. Prof. dr Darko Ristov Đogo, protojerej-stavrofor
  29. Dr Aleksandar Živković
  30. Prof. dr Nataša Vujisić Živković
  31. Nikola N. Živković, publicista
  32. Dr Miroslav Zdravković
  33. Igor Ivanović, publicista
  34. Dr Slobodan Janković
  35. Doc. dr Jovan Janjić
  36. Prof. dr Aleksandar Jovanović
  37. Prof. dr Bojan Jovanović
  38. Miodrag D. Jovanović, prvak Opere NP u Beogradu
  39. Akademik Danilo Basta, član SANU
  40. Vesna Kapor, književnik
  41. Vladimir Kecmanović, književnik
  42. Prof. dr Nenad Kecmanović
  43. Prof. dr Miloš Kovačević
  44. Prof. dr Miloš Ković
  45. Prof. dr Leon Kojen
  46. Goran Komar, istoričar i lekar
  47. Dobrana Komnenić, novinar
  48. Prof. dr Časlav Koprivica
  49. Milan Korićanac, politikolog
  50. Akademik Vasilije Krestić, član SANU
  51. Mr Dragan Krsmanović, pukovnik, viši arhivista
  52. Doc. dr Dušan Krcunović
  53. Emir Kusturica, reditelj
  54. Aleksandar Lazić, Stanje stvari
  55. Stevo Lapčević, novinar
  56. Prof. dr Goran Latinović
  57. Prof. dr Aleksandar Lipkovski
  58. Nebojša Malić, istoričar i novinar
  59. Nikola Malović, književnik
  60. Prof. dr Marko Malović
  61. Prof. dr Draga Mastilović
  62. Prof. dr Aleksandar Milanović
  63. Nikola Milovančev, publicista
  64. Miloš Milojević, istoričar i novinar
  65. Dr Boris Milosavljević
  66. Prof. dr Jovan Mirić
  67. Ivan Negrišorac, pesnik
  68. Branimir Nešić, izdavač
  69. Želidrag Nikčević, književni kritičar
  70. Nikola Ožegović, istoričar i teolog
  71. Nikola Pejaković, ambasador
  72. Prof. dr Petar Pijanović
  73. Prof. dr Valentina Pitulić
  74. Jovan Pješčić, pravnik
  75. Prof. dr Jovan Popov
  76. Dr Dušan Proroković
  77. Dr Mirjana Radojičić
  78. Gojko Raičević, IN4S
  79. Prof. dr Slobodan Reljić
  80. Mr Radojka Cicmil Remetić, profesor
  81. Prof. dr Slobodan Remetić, potpredsednik ANURS
  82. Prof. dr Branislav Ristivojević
  83. Milan Ružić, književnik
  84. Prof. dr Mitra Reljić
  85. Filip Rodić, novinar
  86. Prof. dr Slobodan Samardžić
  87. Ana Selić, prevodilac
  88. Momčilo Selić, književnik
  89. Prof. dr Milomir Stepić
  90. Prof. dr Rada Stijović
  91. Pavle Ratković, Ćirilica Trebinje
  92. Prof. dr Sreto Tanasić, dopisni član ANURS
  93. Marko Tanasković, književnik i publicista
  94. Dr Slavenko Terzić, dopisni član SANU
  95. Dr Dragan Hamović
  96. Prof. dr Đorđe Čantrak
  97. Prof. dr Zoran Čvorović
  98. Prof. dr Ljiljana Čolić
  99. Dr Svetlana Šeatović
  100. Prof. dr Bogoljub Šijaković
  101. Nikola Šijan, Helmkast
  102. Prof. dr Marica Šljukić
  103. Prof. dr Srđan Šljukić
  104. Prof. dr Mihailo Šćepanović
  105. Dr Nebojša Šuletić
Pogledajte više