NEMA RAZGOVORA O RAZMENI TERITORIJA: Zoran Stanković o spekulacijama oko prekrajanja "granica"
PREŠEVO, Bujanovac i Medveđa su bili, jesu i ostaju sastavni delovi Srbije.
O tome nema razgovora, a kamoli pregovora sa bilo kim, imajući u vidu stavove naše države, međunarodne zajednice, pa i najviših državnika iz Tirane, ako to ima neki značaj. Razmenu teritorija ili priključivanje tzv. Kosovu traže oni koji očigledno ne znaju koliko je ljudi izgubilo život da bi živeli u zajedništvu sa svojim komšijama, bez obzira na njihovu nacionalnu i versku opredeljenost.
Ovo, povodom stalnih spekulacija o prekrajanju "granica", tokom dijaloga Beograda i Prištine, u intervjuu za "Novosti", pravo sa terena, govori Zoran Stanković, predsednik Koordinacionog tela Vlade za Preševo, Bujanovac i Medveđu.
* Kako komentarišete potez albanskih partija da vladajuću koaliciju u Bujanovcu čine samo oni? Posle 18 godina, među predstavnicima vlasti u Opštini nema Srba.
- Odgovorni i obrazovani ljudi, kao i društva sa dokazanim demokratskim vrednostima i principima, uglavnom se zalažu za to da u međuetničkim sredinima bude formirana vlast proporcionalna nacionalnom sastavu stanovništva. Smatramo da Srbi i Albanci treba da žive zajedno, a ne jedni pored drugih, i u narednom periodu, kao i do sada, verujemo da je njihov zajednički život dobrobit i za jedne i za druge. Novoformirana lokalna samouprava nastavlja da radi po Ustavu i zakonima naše države, a njen rad pratiće i kontrolisati, kao i rad svih drugih opština, nadležni državni organi. Ako lokalni lideri Albanaca smatraju da treba sami da upravljaju lokalnom samoupravom, nemam ništa protiv. Ali svako mora da zna da se mi nismo odrekli stanovništa koje živi na ovim prostorima, kao i ovog dela teritorije naše zemlje, naprotiv, obaveza nam je da omogućimo svim ljudima da slobodno žive i rade na svojim vekovnim ognjištima i da sačuvamo teritorijalni integritet naše zemlje, ali na način koji Srbiju afirmiše kao zemlju ozbiljnih i odgovornih ljudi.
* Pozdravili ste učešće albanskih partija na izborima u Srbiji. Da li ste mogli da naslutite ovakav epilog u Bujanovcu?
- Tačno, jer takva politička odluka je pozitivna, i ide u korist ne samo stanovnicima albanske nacionalnosti koji žive i rade u našoj zemlji. Albanci sada u parlamentu Srbije imaju tri poslanika, i mogu da utiču na donošenje odluka koje doprinose razrešenju, ne samo njihovih problema. Godine mi ne dozvoljavaju da budem iznenađen nečijim ponašanjem ili odlukama, ali mi nalažu da na miran i dostojanstven način, bez mnogo reči i dizanja halabuke, radim u interesu naše zemlje.
* Šta kažete na potez albanskih političara koji traže da im se omogući lečenje u Prištini, jer se plaše da neće imati adekvatan tretman u drugim gradovima Srbije?
- Nemam ništa protiv toga da se Albanci leče u drugim sredinama, kod medicinskog osoblja kome veruju, pod uslovima koje propisuju zakoni naše zemlje. Kada mogu najbliža rodbina i pojedini lideri lokalnih Albanaca, ali i Albanci sa KiM,da se leče u vrhunskim zdravstvenim ustanovama u Beogradu, Novom Sadu ili Nišu, zašto to ne bi radili i građani ove tri opštine ako žele da se leče na KiM. Izjave pojedinih albanskih lidera o nepoverenju da se Albanci leče u bolnicama Srbije, gde nema lekara njihove nacionalnosti, ne mogu da komentarišem, s obzirom na to da bih morao da pomenem neke ljude koji su zastupali takve stavove u proteklim vremenima, i zbog toga su bili surovo kažnjeni ne samo od svojih sunarodnika.
ALBANAC - MINISTAR
* ŠTA mislite o predlogu predstavnika partija albanske manjine da dobiju mesto ministra državne uprave i lokalne samouprave, kao i predsednika Koordinacionog tela?
- Podržavam, ako se, i kada, postigne politički dogovor.
* Koliko je na terenu i među stanovništvom prisutna priča o visokoj politici ili je ona samo rezervisana za političare, dok građane više brinu lokalni problemi?
- Visoka politika je namenjena ljudima koji su osposobljeni, školovani ili izabrani da se bave politikom, ali i razumeju njene dobre i loše odluke. Ono što ja znam je da je najviša politika, za koju se zalažu Srbi, Albanci, Romi i drugi stanovnici ove tri opštine, to da im se omogući da rade, žive od svog rada, i ostvaruju svoje životne želje u miru i slozi sa ljudima koje vole i poštuju, uz puno poštovanje zakona i njihovih ljudskih prava i sloboda. Ako kao država uspemo da ispunimo njihove zahteve, i pored ostalog, zaposlimo najveći broj nezaposlenih u ovim opštinama i omogućimo im da rade i žive život koji žele, onda oni koji su formirali jednonacionalnu lokalnu samoupravu, ali i svi njihovi istomišljenici, bez obzira na nacionalnu u versku pripadnost, nisu bitni i veoma brzo postaju samo bivši.