NESVAKIDAŠNJA INICIJATIVA U AUSTRIJI: Srbi odbijeni, a Bosanci bi da budu manjina

Navodi se se u nedavnom apelu tzv. Bosanskog akademskog društva koje je pokrenulo inicijativu za "priznavanje bosanske nacionalne manjine u Austriji".

- Pravo da budu sastavni deo bosanske nacionalne manjine u Austriji imaju svi, bez obzira na njihovu religijsku ili etničku opredeljenost. Priznavanje ovog statusa u Austriji utiče na stabilan razvoj države i društva, a Bosnu i Hercegovinu podržava da opstane kao multikulturalna zajednica - objašnjeno je u proglasu. - Ne smemo dozvoliti da se ponovi "šaptom pade Bosna" na način da se naš kulturni trag, naša kulturna šarolikost, zametne - to nam unuci neće oprostiti. Biće dug i trnovit put, ali preuzeli smo obavezu da ga utabamo.

U apelu je naglašeno da "većina ljudi i bosanskih organizacija u Austriji podržava ovu inicijativu", na koju se čekalo duže od dve decenije, ali članovi udruženja Srba poreklom iz BiH su skeptični.

- Nisam siguran ko pokušava da progura tu ideju - kaže, za "Novosti", Stanislav Lakić iz Kluba "Petar Kočić" iz Tirola. - Uveren sam da Srbi iz BiH neće prihvatiti tu ideju ako je potekla od muslimana. Sasvim je drugačija priča ukoliko je to zajednički predlog. Srba u Austriji ima najviše od svih stranaca sa Balkana. Mada smo rođeni na teritoriji Bosne i Hercegovine, mi iz Republike Srpske izjašnjavamo se kao Srbi.

Dok Bosanci rade na dobijanju statusa nacionalne manjine, srpska zajednica u Austriji, koja je daleko brojnija, i ima istorijske tragove prisustva u toj zemlji dovoljne da bude priznata kao manjina, u potpunosti je obustavila sve svoje aktivnosti na tom polju. Na adresu srpske zajednice stizale su kritike da "nisu zainteresovane da ostvare više ciljeve za srpski narod u Austriji, već se zadovoljavaju na organizovanju igranki ili priredbi".

- Vreme će pokazati da je apel Bosansko akademskog društva besmislen - govori nam Luka Marković, predsednik zajednice srpskih klubova u Austriji. - Pre dvadeset godina naša zajednica je pokrenula inicijativu za priznavanje srpske nacionalne manjine. Iz Ministarstva pravosuđa dobili smo dopis u kome navode "da ni austrijski Ustav ni zakon to ne dozvoljavaju". Poslednji put je u Austriji priznata nacionalna manjina 1993. godine - Romi i Sinti.

Pored romske, nacionalne manjine u Austriji koje su zaštićene Ustavom su Gradišćanski Hrvati, Slovenci, Mađari, Česi i Slovaci. Bolji status, čak i kada je reč o očuvanju jezika i kulture, Srbi nisu mogli da dobiju. Tako da u školama srpska deca uče nametnuti BHS (bosansko-hrvatsko-srpski).

- U Beču živi oko 140.000 Srba, dok je Bošnjaka tridesetak hiljada - kaže Marković. - Namera predlagača je da se u škole uvede i turski jezik, što mislim da je apsurdno. Uveren sam da će, ako ikada dođe do ustavnih promena, Srbi u Austriji dobiti status manjine.

Bez obzira na sve, Bosanskom akademskom društvu stiže podrška dela javnosti, a nedavno je formiran komitet za podršku u kome su, između ostalih: akademik Dževad Karahasan, predsednik Jevrejske zajednice BiH Jakob Finci, umetnica Nataša Mirković De Ro, umetnik Sandi Lopičić, diplomata Zlatko Dizdarević, umetnik iz Beograda Antonije Pušić, poznatiji kao Rambo Amadeus, glumac Zijah Sokolović, pevačica Hanka Paldum, književnik iz Beča Miroslav Prstojević.

U zajednici srpskih klubova podsećaju da je inicijativa za priznavanje bosanske nacionalne manjine potekla od nekoliko austrijskih političara bosanskog porekla, kojima je to i "glavna tačka programa".

DRUGI KORAK POSLE PRIZNANjA JEZIKA

BOSANSKO akademsko društvo u Austriji ima i status specijalnog posmatrača u Ekonomsko-socijalnom veću Ujedinjenih nacija. Kada je društvo dobilo taj status, njegov predsednik Sirađ Duhan rekao je da će tu poziciju iskoristiti na najbolji način kada je u pitanju bosanska nacionalna manjina u Austriji.

- Ovo je naš drugi veliki korak, nakon što je u Austriji priznat bosanski jezik - rekao je tada Duhan.