SRAMNO LICITIRANJE ŽRTVAMA: Tokom NATO bombardovanja, američki zvaničnici tvrdili su da su Srbi ubili pola miliona Albanaca

Pedi Ešdaun, visoki predstavnik Ujedinjenih nacija u Bosni i Hercegovini, kako prenosi Ed Vulijami, profesionalni svedok u Haškom tribunalu, najpre je tvrdio da je u Bosni i Hercegovini poginulo 300.000 ljudi, a deset godina nakon završetka rata izjavljuje da je reč o 250.000 ljudi; taj podatak je nebrojeno puta u medijima i od evro-američkih zvaničnika ponovljen. Klinton će ga u vreme NATO agresije na Srbiju, takođe, nekoliko puta ponoviti.

Hamburški "Špigel", koji propagira objektivnost, u više navrata će svoje čitateljstvo izvestiti da je u BiH poginulo 200.000 pretežno Muslimana, koji su "žrtve klanja", što je Die Zeit, 15 godina nakon završetka rata, ponovio da bi opravdao NATO (i Nemačku) agresiju na Srbiju 1999. godine. Najdalje je, koliko je nama poznato, otišla češka novinarka Jitka Obzinova, koja je na TV programu (11. jula 1993. u 19.30) izlicitirala 500.000 mrtvih. Koliko je ta paradigma, preslikana iz medija i izjava zvaničnika, postala dominantna, dokazuje i podatak da se nje drže i, naizgled, ozbiljne studije. Ona je, pre svega, zasnovana na predrasudama i raširenom mitu o visokim moralnim kvalitetima zapadnih novinara, kojima se veruje.

Kako su se zapadni novinari, bez provere informacija, prepuštali mašti svojih hrvatskih ili muslimanskih sagovornika, svedoči francuski izveštač Žerom Boni kada opisuje svoj put (4. februara 1993) za muslimansko uporište Tuzlu: "Na pedeset kilometara od Tuzle rekoše mi da odem do tuzlanske gimnazije, jer je tamo 4.000 silovanih žena. Na dvadesetom kilometru taj broj je opao na 400. Na desetom kilometru ostalo ih je samo 40. Na licu mesta našao sam samo četiri žene spremne da svedoče."

Među te mnogobrojne laži spada i izjava "nezavisnog" pregovarača Martija Ahtisarija koji, pet godina nakon Dejtona, tvrdi da je u Bosni i Hercegovini poginulo 300.000 ljudi. Zatim, u finalnom izveštaju Komisije, koju je postavio Savet bezbednosti UN, na čijem je čelu bio Šerif Basioni, profesor na odeljenju za međunarodno pravo Di Pol univerziteta u Čikagu, koji je prezentiran Savetu Evrope 24. maja 1994, stoji da je "u Prijedoru 56.000 muslimana nestalo, a veliki broj je ubijen". Danas se procenjuje da je broj ubijenih i nestalih oko 3.000 ljudi od ukupno 112.000 stanovnika iz 1991. godine. Na osnovu lažnih podataka u ovom izveštaju, uveden je koncept "lokalnog genocida", koji će kasnije postati krucijalna osnova za rad Haškog tribunala. Ovaj "koncept" će Haškom tribunalu poslužiti za nametanje krivice i osude Srba.

Sve ove laži, koje su lansirali vodeći zapadni mediji i zvaničnici postaju istine, jer u današnjim medijatičkim društvima, "ponavljanje vredi koliko i dokazivanje". One će kasnije direktno uticati i na sudske odluke.

Zatim, tokom bombardovanja, razni službenici SAD tvrdili su da su Srbi ubili 100.000, 250.000, pa čak i pola miliona Albanaca. "Postepeno, ta brojka je spala na 11.000, i ostala je na tome uprkos činjenici da je nađeno samo 4.000 tela u jednoj od najintenzivnijih potraga u istoriji sudske medicine", a da se ne zna koliko je od tog broja bilo nelojalnih Albanaca likvidiranih od OVK, zatim civilnih žrtava Srba (otetih i likvidiranih) od OVK i, na kraju, vojnika Srba i civilnih žrtava (na obe strane) NATO bombardovanja.