Obećanje ništa ne košta, pa se zato olako i daje

BEZBROJ je primera da obećanje ništa ne košta, pa se zato tako olako i daje. Ali, ovo poslednje skupo će koštati mnoge građane koji su planirali da se ove zime jeftinije ogreju.

Iako je ambiciozno najavljeno da će priključak domaćinstava na gas od 1. jula biti jeftiniji i do tri puta, još nije započeta ni procedura koja bi to omogućila. A ona je, naravno, komplikovana. Ne toliko zbog samog postupka, već zbog omiljenog izgovora svih potencijalno nadležnih - da se proglase nenadležnima za rešavanje konkretnog problema.

Da bi se snizila cena priključka potrebno je da se opštine odreknu plaćanja lokalnih taksa, koje pojedine samouprave naplaćuju od 400 do 900 evra. Za to je neophodna izmena pravilnika, koji bi propisao da opštine nemaju pravo da uzimaju ovu naknadu. Time bi bila postignuta jedinstvena cena od 780 evra na teritoriji cele Srbije i omogućeno građanima da uvođenje plavog energenta plaćaju na 36 mesečnih rata.

Glavni preduslov da se obezbedi obećana niža cena je izmena Pravilnika o posebnoj vrsti objekata. Problem je, međutim, što do danas niko Ministarstvu građevinarstva nije dostavio inicijativu za izmenu njegovih odredaba!

Zna se da je direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović obećao povoljnije priključke već od jula, kao i da godinama slušamo priču da je gasna mreža slabo razvijena. Ali, tu nastupa birokratija, jer ostaje nejasno ko treba da podnese zvaničnu inicijativu i kada bi moglo da počne potpisivanje prvih ugovora za jeftiniji pristup mreži. I ovom javnom preduzeću kao da se ne žuri da do zime obezbedi nove potrošače. Gas naplaćuju od oko 300.000 domaćinstava, a u Srbiji ih ima više od tri miliona. Potencijal je veliki, kao i obećanja.