SLOGA NARODA JE U KULTURI SEĆANJA: Banjaluka i Beograd šesti put obeležavaju stradanje u Hrvatskoj, u Sremskoj Rači biće otvoren spomen-park

Ove snažne poruke Beograd i Banjaluka udruženi šalju već šestu godinu zaredom na dan početka zločinačke hrvatske vojno-policijske operacije tokom koje je proterano više od 250.000 Srba, a više hiljada ubijeno ili nestalo.

"Ugaoni kamen" sećanja Srbije i Srpske na "Oluju" postavljen je 2015. godine, kada je 5. avgust ustanovljen za Dan sećanja na stradanja i progon Srba, a te godine prvi put je organizovano zajedničko obeležavanja ovih tragičnih događaja, i to u Sremskoj Rači.

I tada, kao što će biti slučaj i ove godine, centralna manifestacija započela je simboličnim susretom Aleksandra Vučića, tada premijera Srbije, i Milorada Dodika na mostu u Sremskoj Rači, na mestu preko kojeg je najveći broj prognanih Srba iz Hrvatske uspeo da pređe u Srbiju. Tu će sada biti otkrivena i spomen-ploča, prvo obeležje Srbima stradalim tokom "Oluje", a dogovor Beograda i Banjaluke je da se kod mosta na Savi u Sremskoj Rači izgradi i spomen-park.

Osnovna ideja zajedničkog državnog obeležavanja godišnjice "Oluje" Srbije i Srpske nije samo spomen na zločin hrvatske vojske i policije, uz prećutnu saglasnost međunarodne zajednice, kada je za svega nekoliko dana sa svojih ognjišta proterano više od četvrt miliona ljudi. Cilj je da se za mnoge buduće generacije ustanovi kultura sećanja na sve srpske žrtve i stradanja, ali i da se i na ovaj simboličan način demonstrira sloga srpskog naroda, ma gde on živeo.

Istoričar Miloš Ković kaže, za "Novosti", da je potrebno da naša javnost razume da je "Oluja" zaista bila nastavak genocida koji se odigrao od 1941. do 1945. u NDH, a koji je zapravo bio nastavak genocida počinjenog od 1914. do 1918, uglavnom na teritoriji Podrinja i Srema. Po njemu, sećanje na "Oluju" i Dan sećanja na stradanja i progon Srba je prava prilika da se obnovi ta vrsta istorijske svesti o tome odakle celom srpskom narodu preti realna opasnost:

- Nije reč o negovanju kulture mržnje, nego o preventivnom delovanju, da se takvi zločini ne bi u budućnosti ponovili. Zajedničko obeležavanje naših stradanja nije prebacivanje kolektivne odgovornosti na hrvatski i bošnjački narod, već je to insistiranje da se imenuju ne samo žrtve, već i zločini i zločinci, a kojih je u redovima ova dva naroda, nažalost, bilo mnogo više nego što smo učili u školama. Za nas 4. avgust treba da bude dan obnove i stvaranja svesti da je to datum početka revizije celokupne istorije Drugog svetskog rata i onoga čemu danas, koliko već posle "Oluje" svedočimo - a to je obnova ustaških ideja, ne samo na teritoriji današnje Hrvatske, nego i na teritoriji BiH, pa čak i Crne Gore.