OBRAD KESIĆ: Albanski lobi minira Trampa, jer veruje Vučiću

Manje je od 100 dana do predsedničkih izbora u SAD i traba stvoriti narativ da je administracija Trampova neuspešna i bez liderskih sposobnosti. Taj narativ se piše već tri godine i njegovi autori neće da dozvole ni mali uspeh u spoljnoj politici, na terenu na kome demokratski kandidat Džozef Bajden ima više iskustva, ali i gde žele pobedu globalizma. Trampa vide kao neprijatelja.

Šef Predstavništva RS u SAD i politički analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić, ovako za "Novosti" objašnjava burna dešavanja oko nastavka pregovora između Beograda i Prištine. Kesić podseća da je Albance iznenadila, ali i uplašila, pobeda Trampa, protivnika Hilari Klinton, koju su podržavali na prošlim izborima. Pokušavali su da se prestroje, dok su se protivnici Trampa trudili da prikažu da on nema plan.

- Albanci novim potezima deluju kao da ih je neko iz Vašingtona savetovao da odugovlače u nadi da bi ih Džozef Bajden ojačao i dao novu ponudu. Sve to je u kontekstu američkih izbora.

o Može li se uopšte govoriti o jedinstvu između EU, ili njene najveće članice Nemačke, i SAD kada je Kosovo i Metohija u pitanju?
- Već dugo je jasno da nema saglasnosti između SAD i EU, odnosno Nemačke, oko pravca pregovora i predvodnika, a videli smo i sabotažu kada je podignuta optužnica protiv Hašima Tačija uoči zakazanih razgovora u Vašingtonu. Postojala je zavera protiv predsednika Trampa između Tribunala i dela establišmenta, koji lansiraju da je ova administracija narušila temelje odnosa ne samo prema Balkanu, već i u mnogo važnijim pitanjima.

Foto privatna arhiva

o Da li u SAD, ipak, postoji spremnost za kompromisno rešenje koje bi moglo doneti i preokret u odnosima Vašingtona i Beograda?

- Imenovanjem Ričarda Grenela za specijalnog predstavnika za dijalog Beograda i Prištine, Trampova administracija se ponovo uključila u dešavanja na Balkanu. Grenel uživa poverenje Trampa, a time stiče i autoritet, ali je u sukobu sa Berlinom i Angelom Merkel još otkad je bio ambasador SAD u Nemačkoj. To najavljuje da SAD ne računaju previše na EU, ali ni na Prištinu. Grenel je stekao poverenje u srpskog predsednika Aleksandra Vučića, jer se uverio da je on iskreno za kompromis. Pritom, politička situacija u Beogradu je jasna, za razliku od Prištine. Za Grenela je važna dobra volja Beograda za ekonomski sporazum, ali i rešavanje težih pitanja. Ako Tramp pobedi, pozicija Srbije je jaka i zbog ovog ličnog poverenja.

o Kako procenjujete šanse Trampa za reizbor u teškim okolnostima u SAD?
- Tramp je u prednosti nad Bajdenom. To je u suprotnosti sa anketama, ali valja imati na umu da su one pokazale koliko su nepouzdane još na prošlim izborima, kada su sve, sem jedne manje, predviđale pobedu Hilari Klinton. Istovremeno, Tramp je na strani reda i mira tokom nasilnih protesta u državama SAD koje ujedno odlučuju i o izborima, u Ohaju, Pensilvaniji, Mičigenu. Podržava policiju protiv nereda i rušenja imovine. To je u velikoj suprotnosti s Bajdenom koji se plaši da se izjasni oko ovog važnog pitanja, jer njegovi glasači predvode ove proteste. Pandemija je velika briga Amerikanaca, ali im je veća od čega će da žive, da li će zbog krize ostati bez kuća. Tramp im i u ovim okolnostima uliva poverenje za konsolidaciju ekonomije.

Foto privatna arhiva

o Da li bi eventualna pobeda Bajdena mogla da vrati u stare tokove američki brod koji je Tramp pokrenuo u drugom pravcu, uključujući i odnos prema Srbiji?
- To nije moguće, jer SAD više nisu ne samo ono što su bile pre četiri, već ni pre godinu dana, pre pandemije virusa korona. Problem je što neki još veruju u poredak koji su gradili, a on nestaje. Prioritet SAD su goruća pitanja, od izgradnje globalnog pristupa virusu korona, preko pokušaja da ne ispadnu slabi prema Kini, do korigovanja opasne igre koju su stalnim skandalima igrali s Rusijom. Pitanja Irana, Sirije, Severne Koreje dolaze na red. A za demokrate je bitno da pokažu brisanje antiglobalizma, intenziviranjem pitanja klimatskih promena i globalnim sprovođenjem demokratije uz pomoć nevladinih organizacija. Pokušali bi i da privole Srbe da prihvate nezavisnost KiM, i ojačaju centralnu BiH, ali SAD neće imati istu moć, čak ni "mekim" sredstvima, za rešavanje pitanja pritiskom.
o Kako komentarišete otvaranje tajnih dokumenata u predsedničkoj biblioteci Bila Klintona u kojima se pominje opcija mirnog odvajanja RS od BiH i deljenje KiM na zone?
- Dolazimo do momenta kada će i SAD i EU morati da prihvate da njihova politika nemenjanja granica ne može da opstane. Ni ranije, a ni sada, nisu mogli da ih garantuju. EU i SAD su uvek isticali pitanje srpskog nacionalizma, dok su svojim pristupom sve druge nacionalizme jačali. To je bila kočnica za eksperimente kakvi su BiH i pokušaj stvaranja nezavisnog Kosova. Uspeha neće biti ako se ne napusti ideja jakih centralnih država. Jedina šansa je visoki nivo decentralizacije.

Foto D. Pozderović

o Da li je Srbiji u Briselu postavljen ultimatum u vezi sa KiM?
- Ne verujem u ultimatum Srbiji za KiM, jer oko njega bi morao da postoji konsenzus u EU, ili bar između Francuske i Nemačke, a i realna pretnja silom. Nema odlučnosti u EU za takav potez. To bi značilo da nema ni pregovora.
o Kakve posledice po svet, i naš region, mogu imati sve napetiji odnosi dve vodeće ekonomske sile, SAD i Kine?
- Menjaće se retorika prema Kini posle izbora. Kina je izgradila jaku ekonomiju, a iz nje istovremeno dolazi i virus korona, pa se u SAD skreće pažnja tvrdnjama da su Kinezi odgovorni. U političkoj eliti Vašingtona, istina, postoji strah od dominacije Kine i zavisnosti od Pekinga. Pandemija je pokazala koliko je Amerika ranjiva i zavisna od kineskih lekova, medicinske opreme. No, ova napetost u odnosima je retorička. Sve dok Kinezi kupuju američke poljoprivredne proizvode, a američke firme imaju fer treman na kineskom tržištu, odnosi će se stabilizovati.
o Kako ocenjujete američko-ruske odnose koji od ulaska Trampa u Belu kuću potresaju Vašington?
- Bilo ko da pobedi moraće da poboljša odnose, ali će ići teže nego sa Kinom. Sankcije prema Rusiji su proširene, a konflikt Vašingtona s Moskvom je ozbiljniji nego s Pekingom, jer se vodi oko vojnih pitanja i nuklearnog naoružanja. Ipak, odnosi bi se brže popravili sa Trampom kao predsednikom, nego sa Bajdenom. Za Bajdena bi to bio izazov da se pokaže kao jak lider, ali bi mu bilo teško, jer je retorika demokrata prema Moskvi proteklih godina bila strašna.
o Do koje mere su narušeni odnosi SAD sa evropskim saveznicima?
- Odnosi su bili neiskreni i ranije, uvek je postojala skepsa Vašingtona prema EU i njenoj moći da sprovodi spoljnu politiku, jer često nema konsenzusa. Razlika je samo što Tramp to otvoreno govori, zbog uverenja da je nacionalna država najjača i ne vidi konzistentnost EU. Pobeda Trampa na izborima bila bi težak udar za EU i otvorila mogućnost daljeg zaoštravanja odnosa. Pobeda Bajdena bi samo na površini delovala kao povratak partnerstva, ali ne bi donela i suštinski bolju saradnju, uključujući i Balkan. Na terenu su bili nesložni. Devedesetih godina prošlog veka su SAD sabotirale evropske inicijative za mir, i obrnuto.