NA JESEN BOJ ZA "TREPČU" I "GAZIVODE": U septembru velika iskušenja za Beograd, nastavlja se dijalog o imovini na KiM
ONAKO kako je delegacija Prištine tokom dijaloga sa Beogradom u četvrtak u Briselu težila tome da temu ekonomije navede na priču o ratnoj odšteti, tako bi u septembru, za kada je zakazan naredni sastanak, i kada će se na stolu naći pitanje imovine, moglo da se desi da albanska strana to pokuša da podvede pod dijalog o - "sukcesiji".
Vlasti u Prištini su velikim delom proteklih godina raskrčmile srpsku imovinu na KiM, ili su je propisima prevele u ruke tzv. Kosova, a šapu bi da pruže i dalje, na nepokretnosti koje se nalaze na teritoriji centralne Srbije. To se odnosi, na primer, na preduzeća i kasarne, mada su pominjali da će čak potraživati i ambasade bivše Jugoslavije.
Još pre tri godine vlada u Prištini je donela odluku da "Republika Kosovo postane vlasnik nepokretne imovine koja je registrovana pod imenom SFRJ", što je Beograd, kao i mnoge druge odluke, proglasio ništavnim. Osim tema koje bi htela da nametne, Priština nastoji da pobegne od toga da se u Briselu razgovara, recimo, o rudarskom kombinatu "Trepča", braneći to kao "svoje unutrašnje pitanje", uprkos činjenici da najveći vlasnički udeo u kombinatu ima Fond za razvoj Republike Srbije (oko 55 odsto).
Umesto da sačeka da se sa Beogradom postigne nekakav dogovor po pitanju statusa "Trepče", parlament u Prištini je već usvojio dokument kojim briše vlasništvo Beograda u ovom rudarskom kombinatu, od kojeg živi 3.000 srpskih porodica. Pokazuju otvorene pretenzije i prema hidrocentrali "Gazivode", kojom bi hteli da gazduju.
Analitičar Nemanja Starović iz Centra za društvenu stabilnost kaže, za "Novosti", da je veoma važno to što će se uskoro na dnevnom redu briselskog dijaloga naći i pitanje imovine, budući da je zvanični Beograd godinama predlagao da se upravo o tome raspravlja:
HOTI I SELO
IZ kabineta Hašima Tačija, predsednika privremenih institucija u Prištini, sasut je niz kritika na račun premijera Hotija, koji je u četvrtak zastupao albansku stranu u Briselu. Hotiju je zamereno to što je na dijalog otišao bez konsultacija, koordinacije sa partnerima, platforme...
- On ne može da predstavlja ni svoje selo! Na dan kada je predsednik zemlje saslušan o klevetama srpskog režima, Hoti je odlučio da pozdravi Vučića u Briselu - rekao je Adilj Behramaj, Tačijev savetnik.
- Imovinska prava su svugde u svetu neotuđiva i po pravilu ne zastarevaju, tako da bi jedini pravno valjani ishod briselskog dijaloga u tom segmentu bio bezuslovni povrat sve imovine privatnih lica, pre svega Srba i drugih nealbanaca proteranih sa prostora KiM od 1999. naovamo, kao i privrednih subjekata, dok bi se za javnu svojinu morala naći pravična formula prihvatljiva za obe strane.
Starović, međutim, ukazuje na to da nema nikakve sumnje da će Priština pokušati sa uslovljavanjem ovakvog rešenja ničim neutemeljenim zahtevima za nekakvu ratnu odštetu, ali bi tako nešto moralo biti odbačeno u samom startu, jer rat na KiM 1998-1999. po svom karakteru nije bio oružani sukob dveju država, već obračun srpskih snaga bezbednosti sa separatističkom gerilom iz OVK.
Do septembra, led u odnosima Beograda i Prištine, nastao tokom pauze od godinu i po od poslednjih pregovora pod posredstvom EU, kako veruju u Briselu, trebalo bi makar delimično da se otopi radom na pitnjima nestalih i raseljenih sa KiM.
Posle jednosatnog razgovora sa predsednikom Aleksandom Vučićem i Avdulahom Hotijem, premijerom lažne države, u četvrtak u Briselu, specijalni predstavnik EU za dijalog Miroslav Lajčak rekao je da je pitanje nestalih na KiM važno za pomirenje dveju strana.
VREDNOST 200 MILIJARDI
IMOVINA Srbije na KiM, prema ranijim procenama, vredela je oko 200 milijardi dolara i zauzima više od polovine teritorije Pokrajine. U posedu preduzeća u društvenoj i državnoj svojini bila je trećina zemlje (320.000 hektara), 14 odsto je imovina privatnih subjekata (156.000 hektara), dok je 15 procenata privatno i vlasništvo Srpske pravoslavne crkve (160.000 hektara). Svoje objekte i resurse na KiM imaju PTT, "Železnice Srbije", EPS, "Srbijašume"...
PRED SPECIJALNIM SUDOM ZAVRŠENO ISPITIVANjE
TAČI NUDI DOGOVOR TUŽILAŠTVU
PREDSEDNIK lažne države Hašim Tači završio je četvorodnevno odgovaranje na pitanja pred Specijalnim sudom u Hagu, a sve se više spekuliše o tome da je išao da pokuša da napravi dogovor sa tužilaštvom, a ne na saslušanje povodom optužnice koja ga tereti za ubistvo skoro sto ljudi, ratni zločin, progon i mučenja.
Advokat Goran Petronijević ponovio je u petak da mu je potpuno nejasno u kom formatu je sprovedeno saslušanje:
- Tači je trebalo da bude saslušan pre podnošenja optužnice ili, ukoliko je sudija za prethodni postupak našao da optužnica ne sadrži sve elemente koji su bitni za donošenje odluke o potvrđivanju, onda vraća dokument tužilaštvu sa nalogom da se sprovedu neke radnje i prikupe dokazi. Ne znam da li se uopšte izjašnjavao po navodima optužnice ili je to možda bila neka vrsta dogovora u vezi s njegovim naporima da prekine misiju Euleksa i na taj način opstruira rad suda. Ukoliko je u pitanju njegov dogovor sa tužilaštvom, onda bi taj dil trebalo da znači - ja ću učiniti sve da se produži misija Euleksa, ali očekujem određene beneficije - rekao je Petronijević.
Tači je dodao da ga nisu pitali za trgovinu organima u slučaju "žuta kuća". (S. S. R.)
ALBANSKE STRANKE SKLOPILE POSTIZBORNI SAVEZ
U BUJANOVCU VLAST BEZ SRBA?
LIDERI albanskih stranaka sklopili su dogovor o formiranju skupštinske većine u Bujanovcu, na sastanku koji je u petak održan u prostorijama Demokratske partije Nagipa Arifija, koji se promoviše kao budući predsednik opštine. Inače, prethodnog dana je otkazana konstitutivna sednica zbog epidemiološke situacije. Zasada nije poznato hoće li albanska većina, koja ima 26 mandata u parlamentu sa 41 mestom, u vlast uključiti i neku od dve srpske grupacije okupljene oko SNS, odnosno SPS. Sudeći po obaveštenju koje je na svom profilu na "Fejsbuku" objavio Arifi, vlast će činiti samo Albanci. On je uz fotografiju sa potpisivanja postizborne albanske koalicije napisao:
- Istoriju sam napisao 2002. kada sam postao prvi albanski predsednik opštine Bujanovac. Ponavljam istoriju sada 2020, prvi put stvaram koaliciju sa Albancima koja će voditi opštinu Bujanovac.(J. S.)