OPASNA FAZA HIBRIDNOG RATA PROTIV SRBIJE

Vode ga najjače zapadne obaveštajne službe, pre svega CIA, MI6 i BND sa jakim osloncem na svoje balkanske obaveštajne satelite i unutrašnje retrogradne snage koje pretvaraju u dobro obučenu agenturu. Osnovni cilj je prevrat – nasilno rušenje legalno izabrane vlasti i brisanje ideje o nezavisnosti i vojnoj neutralnosti Srbije. Zbog neizvesnosti prevrata postavljena su i dva rezervna cilja, sa ograničenim dometom, koji bi stvorili bolje uslove za novi pokušaj u perspektivi – slabljenje međunarodne pozicije Srbije i stvaranje razdora između Srbije i Rusije. Akcije hibridnog delovanja u nekim prethodnim fazama bile su teško prepoznatljive za najširi krug građana, ali ovu rušilačku fazu i te kako dobro vide.

Naravno, kao što su uvek radili, svoje akcije prikazuju kao spontana dešavanja u srpskom društvu ili pak neprihvatljiva podrivanja stabilnosti države pripisuju drugima, najčešće Rusima. Tako i sada, gde god udare, od samog početka pokazuju prstom na Ruse i nude niz “argumenata” da Rusi pokušavaju da destabilizuju naše društvo. Odjednom, (kao) po dogovoru, poznati NATO lobisti su se rastrčali po medijima, gde nastupaju kao veliki zaštitnici Srbije i pokušavaju “otvoriti oči srpskom narodu” nudeći im “jake dokaze” da su Rusi prava opasnost i da je krajnje vreme da se dozovemo pameti i prepoznamo “odakle vetar duva”.

Svaki ponuđeni “dokaz” bi trebalo tri puta proveriti kako ne bismo naseli na perfidna podmetanja. Kod procene “dokaza” još nešto treba imati u vidu-ovo je vreme buđenja “spavača” (kada će biti ako ne kod pokušaja prevrata), stranih agenata ugrađenih u naše državne institucije koji sigurno postoje, a koji u ovom trenutku mogu dobiti zadatak da zbune naš politički vrh i podstaknu ga na pogrešne zaključke i odluke. Njihova uloga u konkretnoj situaciji može biti da prodube razdor i dodatno raspiruju laž ko nas u stvari ugrožava, da li su to stvarno Rusi ili neke moćne obaveštajne mašinerije sa Zapada. Ne možemo da utičemo na rezone naših prijatelja, ali nikako ne bi smelo da se dogodi da nas neko u tom smislu obmane i prevari i da sami od velikog i moćnog prijatelja pravimo neprijatelja.

U pripremi prevrata izvršena je podela posla. Unutrašnja agentura je tajno okupila i motivisala domaće kriminalce i nasilnike koje je trebalo maskirati grupama iskreno nezadovoljnih građana koji žele da protestuju, ali nisu ni pomišljali na nasilje. Satelitske balkanske obaveštajne službe okupile su najgrublje i najnasilnije kriminalce iz svojih država koje polako i dozirano ubacuju u Srbiju. Zato nije čudo da su kao nasilnici identifikovani i neki državljani Hrvatske i Crne Gore. Četiri Crnogorca čak sa kompletnom opremom - policijski defanzivni šlem, patrone suzavca i šok bombe. Oni su tu da pojačaju krajnji vndalizam. Moćne zapadne obaveštajne službe koordiniraju i upravljaju sveukupnim dešavanjima i ubaciće malo nasilnika, u stvari maskiranih terorista, koji su prošli specijalne obuke i imaju iskustva u sličnim akcijama po svetu. BIA je već neke otkrila i identifikovala pod takvom sumnjom - iz Izraela, Ukrajine, Tunisa, Kirgistana, Velike Britanije, ali sigurno je da će ih biti još-iz ko zna kojih država. Neki od njih imaju vojna znanja i borbena iskustva i nije teško shvatiti zašto je to važno. Treba se prisetiti da je u Beogradu uhapšen nekadašnji pripadnik američkih “foka” sa pištoljem na kome je izbrisan broj. Možda se i on pripremao i čekao ovu akciju. Oni ubistvima i klasičnim ubilačkim akcijama pale trajnu vatru sukoba, a možda i građanskog rata. Ne mora ih biti mnogo. Znamo da je rat u BiH inicirao jedan snajperista.

VOJNA LOGIKA PLANERA PREVRATA

Takav nivo tajnosti u pripremama ove zajedničke operacije grupe obaveštajnih agencija mogu postići samo tajne službe kojima je tajnost osnovni princip rada. Očigledna je koordinacija između izvršilaca, medijskih kuća pod kontrolom stranih obaveštajnih službi i strane diplomatije koja bi sve to trebalo da eksploatiše. Kod izvršilaca primećuje se uvežbanost o pitanju onoga što se u vojnoj terminologiji zove sadejstvo - usklađenost po vremenu i prostoru različitih  vrsta napada. Dok jedni neverovatno precizno ispaljuju granate suzavca, prvi ešelon naoružan teškim kamenjem iz neposredne blizine razbija zaštitnu opremu i glave kordona policije, drugi ešelon baca zapaljene baklje i sve drugo što im dopadne ruku, pa i teške zaštitne ograde. I tako, ešeloni se vojnički disciplinovano snenjuju kada im ponestane “municije”, po komandi znakovima koje samo oni vide, kao da su u pitanju dobro obučeni “specijalci”. Takva preciznost i hladnokrvnost pri napadu na policiju i državne institucije bez kvalitetne pripreme i uvežbavanja na terenu ne može se postići. Da li su učesnici rušolačkih nemira uvežbavani na poligonu ili u realnim uslovima negde u svetu gde su vršeni slični hibridni napadi, tek ćemo videti.

Vidi se da su planeri akcije prevrata u Srbiji pre obuke i psihološke pripreme izvršilaca prikupili precizne obaveštajne podatke. Znali su da će srpska policija biti maksimalno suzdržana i to su zloupotrebili. Isto tako su znali da će srpsko sudstvo biti veoma blago, sporo i popustljivo. Tako su pripremljene siledžije unapred znale da mogu biti krajnje drski u fizičkim napadima i vandalizmu jer im se ništa neće desiti-policija ih neće povrediti niti hapsiti, a ako ipak budu uhapšeni, sud će ih osloboditi uz obrazloženje da nema dovoljno dokaza. Ako ipak budu osuđeni i padnu u zatvor, nastupiće “međunarodni” diplomatski pritisak i biće oslobođeni. Naravno da je to bila odlična psihološka relaksacija i podsticaj da se hladnokrvno i “poslovno” čini krajnje zlo.

Način na koji su vršeni (svakodnevni) napadi na policiju i zgradu Skupštine Srbije i hladnokrvnost u nepredvidivim i opasnim uslovima ukazuju da su instruktori verovatno vojna lica koja se rukovode vojnom logikom i kod planiranja i kod realizacije. Ko su i čije naloge oni izvršavaju tek treba istražiti. Logistika sa proračunatom količinom i veličinom kamenja, baklji, suzavaca i Molotovljevih koktela, njihov skriveni “transport” i distribucija takođe asociraju na “vojnu” organizaciju. Nema tu ništa čudno ako se ima u vidu da je hibridni rat u stvari vojna strategija za razaranje država i rušenje tipovanih “režima” i sistema.

Napokon smo saznali zašto je Zapad instalirao toliko medija u Srbiji i stavio ih pod striktnu kontrolu svojih moćnih obaveštajnih službi. Samo jaka medijska podrška iz zemlje i inostranstva malobrojnim prevratnicima daje veliki značaj. Isceniranje, selektivno snimanje i nakaradni komentari treba da potpuno iskrive sliku pravog stanja u Srbiji i da grupe pripremljenih nasilnika prikažu kao nezadovoljni narod koji ima opravdane razloge da ruši aktuelnu vlast silom. Nevidljiva ruka obaveštajnih stručnjaka za hibridno ratovanje na vreme je izvršila detaljni obuku i pripremu takvih “medijskih kuća” i njihovih novinara za konkretne akcije obmanjivanja domaće i svetske javnosti o dešavanjima u više gradova u Srbiji, gde je sirovo nasilje i vandalizam trebalo prikazati kao opravdani izliv nezadovoljstva građana.

U skladu s preciznim planom žarišta agresije unapred su postavljene kamere da im ne promakne nijedan detalj koji bi svedočio o “prekomernoj upotrebi sile prema mirnim demonstrantima”. Takvi snimci su neoborivi. Zato je selektivno snimanje daleko bolje od isceniranja koje se često raskrinka i umesto da doprinosi uverljivosti, ono smanjuje snagu lažirane istine. Sve to prati prava poplava dezinformacija koje su za majstore hibridnih akcija rutinski posao. Sada konačno znamo i zašto su moćne zapadne obaveštajne službe uporno podsticale, pomagale i održale na političkoj sceni Srbije mali ali vrlo agresivni i destruktivni deo opozicije koji nije imao nikakvu šansu da dođe na vlast legalno, putem izbora. Nije bio lak posao ujediniti ultradesničare i fašiste sa ultralevičarima, to je kao da spojite vodu i vatru, tako da je sukoba među njima bilo i za vreme protesta.

SRPSKE TAJNE SLUŽBE SU PODBACILE?

Ponovo se dogodilo da balkanski obaveštajni sateliti čine ono za šta optužuju Srbiju i to je postalo pravilo. Pa saznanju naših obaveštajaca, Obaveštajno-bezbednosna agencija BiH nedavno je pripremila dokument za svoje saveznike i partnere kojim se optužuje Srbija da zajedno s Rusijom planira operacije hibridnih dejstava prema nekim susednim državama. U dokumentu se “detaljno objašnjava” da pripadnici vojnoobaveštajnih snaga Rusije obučavaju ljude-agente sa KiM, iz Severne Makedonije, Crne Gore i Republike Srpske-kako da nasiljem i terorizmom destabilizuju “Zapadni Balkan”. Kako bi ove laži bile što uverljivije, dokument je prepun detalja o srpsko-ruskoj tajnoj obaveštajnoj saradnji u oblasti hibridnog ratovanja. Tako pišu da obuka traje 15 dana, da se izvodi na vojnom poligonu Peskovi kod Požarevca uz logističku podršku Vojske Srbije, da je realizuju isključivo ruski obaveštajci uz znanje i odobrenje srpskog političkog i vojnog vrha. Čini se, međutim, da su dok su širili ove laži, upravo oni obučavali ljude sa Balkana za terorizam i nasilje, kao mehanizam za nasilnu promenu vlasti u Srbiji.

Tek treba da se istraži ko je stvarno obučavao nasilnike i teroriste i ko su bili instruktori i nalogodavci. Crnogorski i hrvatski politički vrh već duže vreme “zapomaže” kako ih Srbija napada hibridnim akcijama i zovu u pomoć svoje sveznike iz NATO-a, a sada vidimo njihove prste u hibridnim napadima na Srbiju. Izgleda da ni “antihibridni” timovi NATO-a u Crnoj Gori nisu sedeli skrštenih ruku. Naravno da to nisu nikakvi “antihibridi” nego timovi za hibridno ratovanje usmereni na Srbiju.

Propust naših obaveštajno-bezbednosnih agencija je takav da smo u trenu zaboravili mnoge dobre stvari koje su u proteklom vremenu uradile. Međutim, pre nego što ih osudimo i proglasimo nesposobnim, kako mi to već umemo, treba dobro razmisliti kolika obaveštajna mašinerija se obrušila na Srbiju i sa kakvim to obaveštajno-bezbednosnim kapacitetima Srbija raspolaže o pitanju odbrane od obaveštajnih i hibridnih nasrtaja. Srbiju napada “obaveštajni čopor” sastavljen od najmoćnijih svetskih obaveštajnih službi i njihovih obaveštajnih satelita na Balkanu.  

Veliki je problem i prava veština u takvoj situaciji pravilno usmeriti tajne službe i odabrati težište rada. Ostaje da vidimo mogu li naše tajne služba, sa skromnim resursima države veličine Srbije, da se brzo oporave od iznenađenja, i da prepoznaju i raskrinkaju nalogodavce, planere i izvođače prevrata u Srbiji. Mogu li za kratko vreme razjasniti i dokumentovati ulogu pojedinih država i njihovih obaveštajnih službi u svemu tome? Nakon ovog pokušaja prevrata nesporno je da se one moraju dodatno kadrovski i tehnički ojačati.