Branko Ružić: To što nas kritikuju pojedinci nije stav SNS
VASPITANO je i politički korektno da SNS, kao pobednik izbora, opredeli model i strukturu nove izvršne vlasti. Pojedina mišljenja i iznošenje kritičkog stava, što je legitimno, ne sagledavam kao "mejnstrim" politiku naprednjaka, već kao lični stav.
Foto: Milan Ilić
Ovako, u intervjuu za "Novosti", socijalista i ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić vidi nagađanja o tome ko će biti u novoj Vladi, u kojima se sve češće akcenat stavlja na navodni sukob SPS i naprednjaka i najave da bi mogli da se presele u opoziciju.
* Hoće li socijalisti ponovo biti u Nemanjinoj 11 i kako shvatate poruke Vučića da se još ne zna ko će biti opozicija?
- SPS je državotvoran, bori se za dostizanje ideala društva socijalne pravde, baštini vrednosti poput slobode, pravde, jednakosti i solidarnosti, i ono što je jedino 100 odsto sigurno, to je da SPS nikada neće i ne može biti opozicija Srbiji i njenim građanima.
IMA VAŽNIJIH PITANjA
* DA li ćete biti ministar ukoliko SPS bude u Vladi, i smatrate li da deo vlasti treba da bude i SPAS?
- Ima mnogo važnijih pitanja u Srbiji danas od partijskih i personalnih. I inače se tim stvarima nikada nisam ni bavio.
* Da li je već bilo nekih, makar neformalnih, razgovora o formiranju Vlade i postoji li zaista sukob između vaše i Vučićeve stranke? Poslanik Šormaz rekao je da SNS ne treba više da snosi odgovornost za loš rad socijalista.
- Razgovora na tu temu nije bilo. Strateška saradnja SPS i SNS u prethodnih osam veoma zahtevnih godina, na polju važnih i vitalnih državnih pitanja u svim sferama, dala je veoma zadovoljavajuće rezultate. Poziv smo uvek prihvatali i nesebično, shodno svojim mogućnostima, ulagali napore da Srbija bude bolje mesto za život.
* Šta bi, prema vašem mišljenju, za SPS bilo dugoročno korisnije - da bude deo vlasti ili da se preseli u opoziciju?
- Nije vreme za hipoteze i kalkulacije. Takođe, kroz naše trodecenijsko političko bitisanje nikada nismo stavljali interes partije ispred državnog interesa. Mnogo je izazova danas pred Srbijom, političkih, ekonomskih, ali, nažalost, i zdravstvenih, i zato je od partikularnog interesa bilo koje partije važniji interes naših građana. Na tom ispitu prolaze odgovorni političari, a oni neodgovorni padaju kao pokošeni.
* Kako komentarišete to što je koalicija SPS-JS dobila sedamdesetak hiljada glasova manje nego na prethodnim izborima?
RADILI SMO KAO TIM
* SPEKULISALO se u javnosti da mnogi ministri nisu opravdali poverenje. Kako vi ocenjujete rad Vlade?
- Nemam manir da se bavim spekulacijama. Vlada kojom kormilari Ana Brnabić radila je i radi kao tim pune tri godine vrlo predano i posvećeno na realizaciji svih zacrtanih strateških ciljeva. Ukoliko i ima nekih odstupanja u doprinosu, te nijanse će biti verovatno prepoznate u strukturi novog kabineta, kada za to dođe vreme.
- Ostvarili smo realan rezultat u okolnostima koje su pratile izborni proces. Činjenica da smo gotovo ponovili procenat iz 2016. i povećali broj poslaničkih mandata govori u prilog tome da ocena izbornog rezultata jeste zadovoljavajuća. Svakako, svesni smo toga da imamo veći potencijal, ali se to nije preslikalo i u zapisnicima sa više od 8.000 biračkih mesta. Već na sledećim izborima očekujem da ćemo da se izborimo za onoliko koliko objektivno vredimo. Jedina smo relevantna tradicionalna politička partija koja traje 30 godina, deli sudbinu građana Srbije, donosi političku stabilnost i normalnost, suštinski utiče na procese i razvoj našeg društva. Mnogi su govorili da SPS gubi identitet, ali eto, iz ciklusa u ciklus, pokazali smo da smo "voćka čudnovata", da trajemo, ne nestajemo, i reformišemo se. Armija novih mladih poslanika i odbornika donosi novu energiju, i uveren sam da neće biti bojazni za SPS.
* U Skupštinu su ušle tri većinske i četiri manjinske liste. Da li takav raspored snaga daje legitimitet institucijama?
- Legitimitet se ni na koji način ne može dovesti u pitanje. Sve je, kao i uvek do sada, urađeno u Ustavom i zakonima definisanim okvirima. Predstavnička demokratija se valjda i svodi na to da se građani opredele za to koje političke opcije će ih zastupati u mandatnom periodu. Bilo bi neodgovorno da neko i pomisli da se bavi fingiranjem demokratije i izbornih procesa. Rezultati izbora su ogledalo onoga što građani žele da vide u najvišem zakonodavnom telu.